Šta su predlozi Srbije bili na proteklom bečkom samitu EU i država Balkana kada je o infrastrukturi reč?

Prvi, koji je na brzinu predložio neko iz Sarajeva, bio je izgradnja autoputa Beograd-Sarajevo (preko Zvornika i Tuzle). Ovaj projekat se nikada ranije spominjao, pa ga ne treba, barem za sada, ni uzimati za ozbiljno. Kako rade balkanske države, tako se iznedrio i ovaj projekat. Pred Samit je neko rekao da ima nekih para koje EU hoće da investira na Balkan, ali da projekti moraju da budu „zajednički“. I onda se u Sarajevu neko setio nekog davnog projekta, još iz vremena SFRJ, izvukao projektnu dokumentaciju i predložio Beogradu da se zajedno založe da to uspe.

 

 

Kada bi uspelo, bilo bi dobro, ali zbog svega rečenog, to je daleko od realizacije.

Još dva projekta, koja je kandidovao Beograd su, međutim, zanimljivija od ovog koji je suštinski predložila BiH, a Srbija podržala. Radi se o autoputu Niš-Priština-Drač i železničko-saobraćajnom koridoru Beograd-Podgorica-Skadar-Tirana.

autoput drac nis

Jedino što je predviđeno državnim strategijama u poslednjih dvadeset godina od svega navedenog je koridor ka Podgorici. Normalno, niko živi ne ume da objasni šta bi se to prevozilo od Drača do Niša i od Skadra do Beograda, koje robe, kakve vrednosti, pa da bi se ove investicije isplatile? Odakle odjedanput zainteresovanost Vlade Srbije za pravce ka Draču i Skadru? Zašto ne predložiše zajedničke projekte sa Makedonijom, Bugarskom, Rumunijom, već baš Albanijom (i naravno-Kosovom, koje je srpska vlast odavno priznala)?

Naravno, radi se o ekonomski neisplativim projektima.

Ali, za SAD, koje svoje interese realizuju preko Brisela (na štetu evropskih zemalja), neophodno je da Albance, njihovog strateškog saveznika, povežu za kontinentalnu Evropu. To se čini koridorom od Skadra ka Beogradu. Sa druge strane, koridor od Drača ka Nišu je nekada, u antičko vreme, bio „via militaris“, a tu namenu ima i danas.

Njime bi se omogućilo brzo prebacivanje kopnenih snaga SAD iz Italije, preko Drača, do Burgasa i Varne na Crnom moru. Usmerenih protiv Rusije, da li u Ukrajini, na Kavkazu ili u crnomorskom priobalju-svejedno.

Put, koji Srbija želi da gradi, je vojni koridor za prebacivanje NATO trupa u nekim budućim ratovima Vašingtona protiv Moskve.

Zahvaljujući sporazumu IPAP, Srbija ne bi imala nikakvu mogućnost da ove prelaze preko svoje teritorije spreči. A zahvaljujući Zorani Mihajlović, ministarki u Vladi Srbije, počela je da se radi „studija izvodljivosti“. Tako nam Albanci postaše braća. A Rusi potencijalni neprijatelji. A radi se o, za širu javnost, bezazlenoj stvari: putnoj i železničkoj infrastrukturi.

(Izvor: Fond Strateške Kulture)

Scroll to top