Tri dana pred peti oktobar 2000. godine, predsednik SR Jugoslavije je upozorio da bi marionetska vlast dovela do gubitka suvereniteta, identiteta i velikog dela teritorije.

1. Naša je zemlja suverena država, ima svoje zakone, svoj Ustav, svoje institucije. Srbija je dužna a i zaslužila je da se odbrani od invazije koja joj je pripremljena kroz razne oblike subverzije.

2. Događaji koji su organizovani za naše izbore su deo organizovane hajke na zemlju i narod, zato što su naša zemlja i narod barijera uspostavljanju potpune dominacije na Balkanskom poluostrvu.

 

3. Iz ove grupacije su našoj javnosti poslate poruke – da će sa njima na čelu Jugoslavija biti izvan svake opasnosti od rata i nasilja, da će doći do ekonomskog prosperiteta, vidno i brzo ostvarenog višeg standarda, takozvanog povratka Jugoslavije u međunarodne institucije, i tako dalje. Poštovani građani, moja je dužnost da vas javno i na vreme upozorim da su ta obećanja lažna, i da stvari stoje obratno.

4. U sklopu politike rasparčavanja Jugoslavije, Kosovo bi bila prva žrtva. Njegov sadašnji status bi se proglasio za legalan i definitivan.

5. Što se tiče Crne Gore, njena sudbina bi bila prepuštena mafiji.

6. Sve zemlje koje su se našle u statusu ograničenog suvereniteta, sa vladama pod uticajem stranih sila, vrtoglavom brzinom su postojale siromašne.

7. Javna i društvena svojina brzo bi se transformisale u privatnu, ali vlasnici te svojine po pravilu bili bi stranci.

8. Tortura nad mišljenjem je najdosledniji i najneophodniji oblik torture u zemlji koja je izgubila slobodu. Manifestovanje volje je dopušteno samo u vidu farse, ispoljavaju ga samo skutonoše stranih gazda. A njihova simulacija slobodne volje služi kao pokriće okupatoru da je uspostavio demokratiju u čije ime je zaposeo teritoriju tuđe zemlje.

 

9. Gubljenje nacionalnog identiteta je najveći poraz jedne nacije, a to se ne može izbeći u savremenom obliku kolonizacije. Narod jedva da je u stanju da prati brzinu kojom počinje da upotrebljava tuđi jezik kao svoj, da se identifikuje sa tuđim istorijskim ličnostima zaboravljajući svoje, da poznaje bolje književnost svog okupatora od svoje književnosti, da glorifikuje tuđu istoriju često se rugajući svojoj, da liči na druge umesto na sebe…

10. Građani mogu da mi veruju, a i ne moraju da mi veruju. Moja je želja da se u moja upozorenja ne uvere kasno. Zabluda da (narod) bira sam ono što za njega bira neko drugi, najopasnija je zabluda.

Tako je govorio Slobodan Milošević tri dana pred 5. oktobar... A kakvo je Vaše mišljenje o tome?

Scroll to top