Narod u Libiji za vreme vladavine Moamera Gadafija je živeo poput malih bogova.

Međutim, SAD je poznata kao veliki manipulator, a ljudi naivni. Izbila je pobuna, i želeli su veću demokratiju. Zašto nije poznato, ali njihova današnja sudbina je neuporedivo lošija, i mogu samo da žale za vođom kakav je bio Gadafi.

Povlastice koje je narod Libije uživao izazivalo je divljenje svuda u svetu. Prema sistemu koji je Gadafi razvio dolaskom na vlast obrazovanje i zdravstvena zaštita su bili besplatni u Libiji. Pre dolaska Gadafija na vlast, samo 25 odsto stanovništva bilo je pismeno. Danas, 83 odsto Libijaca čita i piše, a 25 odsto ima fakultetsku diplomu.

Obrazovanje nije jedino u šta je libijski vođa ulagao. Svi stanovnici ove zemlje dobijali su pomoć države ma koji posao da su započeli.

Za svako dete majkama po 5.000 dolara!

Svaki Libijac koji nije mogao da nađe zaposlenje po završetku školovanja dobijao je novčanu pomoć u visini plate predviđene za tu vrstu zanimanja. Dok su za svako rođeno dete žene dobijale po 5.000 američkih dolara

{adselite}Ukoliko bi neki građanin odabrao da se bavi zemljoradnjom, od države bi dobio kuću sa zemljom, poljoprivrednu opremu, seme i goveda, kako bi započeo biznis i sve to bespovratno.

Život u Libiji je bio praktično besplatan. Malo je poznato da nisu postojali računi za struju, a nisu postojale ni kamate na kredite u bankama koje su sve bile državne.

Porodica na prvom mestu

Ovaj „dikator“ kako su ga zapadne sile opisivale ulagao je pre svega u porodicu. Gadafi je izlazio u susret mladencima. Tako je svaki mladi bračni par dobijao od države po 50.000 američkih dolara kako bi kupio stan i zasnovao porodicu.

Ukoliko bi Libijac poželo da se školuje u inostranstvu ili bi mu bilo neophodno lečenje van granica zemlje, imao bi novčanu pomoć države koja bi plaćala sve troškove i još bi davala po 2.300 američkih dolara za smeštaj i prevoz.

Moamer Gadafi Foto: Profimedia
Što se tiče svakodnevnog života, Gadafi je činio sve kako bi što više olakšao svom narodu pa je tako država čak participirala i u kupovini kola, inače jeftinijih nego u Evropi, pa je subvencionisla kupovinu sa 50 odsto učešća.

Gorivo bilo jeftinije od vode

A kad se već kupe kola, sa benzinom nema problema jer je gorivo u Libiji koštalo 0,14 dolara za litar, što je bilo jeftinije od vode. I hleb je bio praktično besplatan sa cenom od 0,15 dolara za 40 vekni.

Kada je Gadafi došao na vlast 1969. godine, Libija je bila jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu. Pre nego je zapao u probleme sa ustanicima Libijci su spadali u narode sa najvišim standardom u Africi.

Gadafi je znao da je za pustinjsku zemlju voda najbitnija pa je napravio veliki vodovod kroz Saharu koji je spojio Tripoli, Bengazi i Sirt i tako omogućio nesmetano snabdevanje, ali i porast gradske populacije. Na žalost, tokom bombardovanja NATO je dobrim delom ovaj vodovod uništio.

Ovaj „ugnjetivač naroda“, kako su ga sramno opisivali oni koji su odgovorni za najviše sukoba u svet, Libiju je ostavio bez ikakvog spoljnog duga sa deviznim rezervama od 150 milijardi dolara, koje su, istina, sa početkom revolucije zamrznute širom sveta.

Libijci su pod Gadafijem živeli normalno i slobodno, kao što se živi u Evropi.

Kako nazivati zločincem čoveka koji je svom narodu pružio sve? Ni od čega je napravio nešto, a za uzvrat dobio izdaju i smrt. Tužna sudbina velikog vođe za kojim će plakati oni koji nisu umeli da prepoznaju pravu vrednost njegovog truda i rada.

(Izvor: Srbijadanas.com)

Scroll to top