Protesti u Crnoj Gori su primer balkanske političke šizofrenije. Za onoga ko tamo ne živi skoro je nemoguće shvatiti šta se zaista dešava u Montenegru.

Protesti dela opozicije protiv vlasti premijera Mila Đukanovića se sa posebnom pažnjom prate u i u Srbiji.

 

 

Potpunom zbunjivanju javnosti doprinosi neuravnoteženo izveštavanje iz Srbije. S jedne strane se podržavaju demonstranti, dok druga strana potpuno minimalizuje značaj demonstracija. Istina je negde između.

Proteste ispred Skupštine koji su počeli 27. septembra organizovao je Demokratski front. Kao zahteve naveli su raspuštanje Vlade, pa formiranje tehničke vlade kako bi se stvorili uslovi za fer izbore 2016.

Istina je da su predsednički izbori na kojima je Filip Vujanović pobedio Miodraga Lekića (DF) za samo 7.000 glasova bacili veliku sumnju na regularnost, pa zahtev opozicije izgleda razuman. Ali nešto drugo stoji iza svega.

Pod jedan, Miodrag Lekić je otišao iz DF i formirao Demos, pa je Front sada sveden na jedva pet odsto podrške. Kroz proteste Front pokušava da animira birače za skorašnje izbore. 

Pod dva, jasno je i da tajming protesta nije slučajan. Za dva meseca Savet ministara odlučuje o pristupanju Crne Gore NATO-u, što Rusiji ne bi odgovaralo.

Čak se i zvanična Moskva dva puta oglasila da da podršku demonstrantima, a ćutala je na prebijanje novinara, pljačkašku privatizaciju i veliku korupciju. 

Treće, iako se protesti predstavljaju kao građanski, na njima su prisutna četnička obeležja, na binu izlazi Amfilohije Radović, prase se peče, a pozivaju se Bošnjaci da podrže protest.

 

Ali s druge strane, mora se znati da je 27. septembra u šatorima spavalo 4.000 ljudi, a u subotu, 17. oktobra, tamo je bilo njih 30 na koje je udarilo oko 250 policajaca. Demonstranti nisu poštovali naredbu komunalne policije da se sklone sa glavne ulice, pa su nasilno oterani.

e

Policija je prekoračila ovlašćenja, što je probudilo revolt. U nedelju se okupilo oko 7.000 građana sa crnogorskim zastavama, bez nacionalističkih povika. 

Tek tada se protest pretvorio u građanski bunt, a onda su se pojavili i povici protiv korupcije i kriminala, svega onoga što je glavni problem Crne Gore. Toga dana policija je pregledala skoro svako vozilo koje dolazi iz pravca Bara i Nikšića, ne bi li se opstruirao protest. Bezuspešno.

Za subotu su najavljeni novi protesti na kojima se najavljuje i nekoliko desetina hiljada građana, što bi moglo da bude ozbiljan udarac vlasti Mila Đukanovića. Ipak, bez najavljivanog nokauta.

*Ocene su da je policija prekoračila ovlašćenja i podstakla bunt građana

Podrška Doris Pak opoziciji

Šefica delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu ocenila je u poruci na Tviteru da je autokratski premijer postavio sebe iznad svih zakona, hapseći mirne demonstrante.

Autogol Mila Đukanovića

Vladajuća Demokraska partija socijalista (DPS) dozvolila je proteste pod šatorima u centru grada, ne bi li poentirala pred Evropom i pokazala demokratičnost vlasti. Ipak, potcenili su upornost demonstranata i kada je kampovanje potrajalo, odlučili su da udare. Sila im se obila o glavu i protiv sebe imaju pobunu građana.

(Izvor i ilustracije: Blic.rs)

 

Scroll to top