Zovu ih "hranom bogova" i "jelom aristokrata", jer tartufe i nekada i sada mogu da priušte samo bogataši.

Plod koji raste isključivo pod zemljom, a tražen je zbog više od 400 mirisnih nota koje pojačavaju aromu svakom specijalitetu, sada se otkupljuje za 2.000 do čak 8.000 evra po kilogramu. Uzgajanje ove gljive jedan je od najunosnijih poslova, svuda u svetu, pa i u Srbiji. Iako se verovalo da ove pečurke ne uspevaju u našoj zemlji, u protekle dve decenije pronađene su desetine vrsta na 250 lokacija.

I kod nas je po uzoru na Italiju i Francusku počelo plantažno uzgajanje tartufa, ali je taj posao tek u začetku.

 

- To je i dalje "pionirski" posao kod nas, iako Srbija "leži" na tartufima - kaže za "Novosti" Lazo Jovičić, koji uzgaja tartufe iz hobija. - Imamo idealne geografske uslove, nalazimo se na 45. paraleli, na potezu na kom su Portugalija, Španija, Italija, zemlje poznate po brojnim plantažama tartufa, ali se ne bavimo tim poslom. Da bi se pokrenuo ovaj posao, nadležne institucije treba da daju veću podršku i usmerenja. Moramo da predstavimo taj proizvod, da mu damo "ličnu kartu" kako bi bio naš brend.

Jovičić smatra da stručnjaci moraju da ispitaju i istaknu sve osobenosti ovog budućeg srpskog brenda, koji bi, prema njegovom mišljenju, mogao da bude u rangu istarskog, italijanskog ili pak francuskog. On napominje da tartufi žive u simbiozi sa određenim vrstama drveta, najčešće je to hrast, topola, cer, lipa. Od drveta crpi ugljene hidrate.

HAMBURGER OD 5.000 DOLARA - Na svetskom tržištu vlada veća potražnja za ovim specijalitetima nego ponuda. Gastronomski, to su najskuplji i najcenjeniji dodaci jelu. U kockarnicama, recimo u Los Anđelesu, hamburger srednje veličine sa tartufima premašuje 5.000 dolara. U Americi su napravili čokoladu sa mrvicama tartufa i vanile, a kilogram košta 6.000 dolara.

 

- Uredbom o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune kod nas su obuhvaćene i stavljene pod kontrolu sakupljanja tri vrste tartufa - Tuber magnatum Pico - beli tartuf, Tuber aestivum Vitad - crni letnji tartuf i Tuber macrosporum Vittad - objašnjavaju za "Novosti" u Ministarstvu poljoprivrede. - Zavod za zaštitu prirode Srbije krajem godine dostavlja Ministarstvu kontingente, koji su na raspolaganju za sakupljanje u narednoj godini i koji se zajedno sa cenovnikom zaštićenih vrsta objavljuju na internet-stranici Ministarstva kao i u "Službenom glasniku" RS.

Tako su stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode procenili da ove godine može da se ubere maksimalno 80 kilograma belih tartufa, 400 kilograma crnih letnjih tartufa i 300 kilograma Tuber macrosporum Vittad. Zainteresovanost za sakupljanje skupocene gljive oscilira iz godine u godinu, s tim što je ove sezone osetno povećana potražnja. Pored sakupljanja iz prirode, postoji mogućnost plantažnog gajenja svih zaštićenih vrsta, pa i tartufa. U tom slučaju, kako kažu, zainteresovani podnose zahtev Ministarstvu za dobijanje dozvole za sakupljanje radi formiranja matičnog legla – plantaže.

Scroll to top