Novogodišnja euforija se stišala, a najveći hrišćanski praznik u ruskoj prestonici se dočekuje onako kako i dolikuje – mirno, tiho i dostojanstveno, sa hrišćanskom radošću… Svi hramovi u Rusiji svečano su ukrašeni, a ispred crkava se stvaraju ogromni redovi vernika, koji se u tišini mole i sa radošću spominju ime i rođenje Hristovo…

Praznična atmosfera oseća se i u domovima vernika, na trgovima, u prodavnicama, na Božićnim bazarima i festivalima…

Iako nemaju ni badnjak, pa Srbi ovde muku muče da nabave hrastovu grančicu, Rusi su sačuvali tradiciju i puno običaja. Nasuprot uvreženom mišljenju, jelka u Rusiji nije novogodišnji već Božićni simbol. Zbog njene večne zelene boje ona predstavlja plodnost i večni hrišćanski život.

Raznobojne kugle koje ukrašavaju jelku simbol su rajskih jabuka, odnosno, iskušenja. Zvezda koja se stavlja na vrh jelke predstavlja Vitlejemsku zvezdu, koja je sinula na nebu u momentu Hristovog rođenja… Osim jelke, za Božić gotovo svaka kuća u Rusiji ima i božićni venčić (simbol svetlosti koja će doći u svet sa rođenjem Isusa Hrista), zvončiće (neophodne za isterivanje zlog duha), sveće (uz njihovu pomoć se izgone sile tame i hladnoće) i božićne čestitke.

 

Badnji dan i Badnje veče

Prazniku prethodi četrdesetodnevni post, koji se završava kada se u Badnjoj noći pojavi prva zvezda, koja simbolizuje Vitlejemsku zvezdu, koja najavljuje Hristovo rođenje.

U ruskoj tradiciji, Badnji dan je dan kada se ništa ne jede i ne pije sve do večeri i ne seda se za sto sve dok se na nebu ne pojavi prva zvezda.

Posle toga se postavlja sto na kome je samo „sočivo“ ili „kutja“ – jelo napravljeno od kuvane pšenice, ječma, raži, heljde ili sočiva, pomešano sa sokom od badema i sa medom.

Zanimljivo je da se za taj obed u ruskom jeziku sačuvala stara slovenska reč „večera“ iako se ona već dugo ne koristi. Posle „večere“ ostaci se ne sklanjaju sa stola, niti se čisti kuća do sutrašnjeg dana.

Inače, Badnji dan se u ruskom jeziku naziva „sočeljnik“, a dobio je ime upravo po tom ritualnom jelu.

Međutim, savremeni Rusi u gradovima mahom su zaboravili taj običaj, pa se na njihovoj trpezi tokom celog dana mogu naći najraznovrsnija posna jela. Badnje veče po povratku iz crkve provodi se u najužem porodičnom krugu, a na Božić se sa najlepšim željama ide u goste.

Svečanosti u crkvama širom zemlje

U Rusiji, u dane praznika, svi hramovi su svečano ukrašeni — u njima ili ispred njih kite se jelke, a u samoj crkvi se obično postavljaju „jasle“ sa skulpturama Josifa, Marije i Hrista kojima se vernici poklanjaju. U nekim hramovima se one zamenjuju ikonom rođenja Hrista.

To su ostaci nekadašnjeg običaja da se deci kroz lutkarsko pozorište pokaže istorija rođenja Hrista. Kroz prozor malene drvene kućice mogle su se videti lutke koje predstavljaju sve najvažnije scene te čuvene noći — i novorođenog Hrista, i njegove roditelje, i anđele i pastire…

Na ulice se, takođe, preliva praznična atmosfera. U svim ruskim gradovima održavaju se božićni festivali sa pozorišnim predstavama, večerima poezije i koncerti duhovne muzike… Televizija prenosi glavnu službu iz Hrama Hrista Spasitelja kojoj obično prisustvuju predsednik države, premijer, ministri…

Patrijarh moskovski i sve Rusije tu služi svečanu liturgiju, a noćna praznična bogosluženja održavaju se i u nekoliko hiljada hramova Ruske pravoslavne crkve u celom svetu. Praznik se čestita rečima: „S rožedstvom!“

 

Narodni običaji

Običaj je da se do Božića svi poslovi obave: da se kuća generalno očisti, da se jelka iseče i okiti, i da se zgotove različita jela, kojih bi na trpezi trebalo da bude 12, kao što u hrišćanstvu ima 12 apostola i 12 svetih dana i svetih večeri, od rođenja Isusa Hrista do Bogojavljenja (taj period se u Rusiji naziva „svajtki“)… 

Sedmog januara na stolu mora biti mnogo mesnih jela, a obavezno je ili pečeno prase ili guska punjena jabukama. Neke domaćice pripremaju i božićni hleb, odnosno božićni „agnjec“ – peku kolač od biskvitnog testa, u obliku jagnjeta, i prelivaju ga belim šećerom. „Agnjec“, božićno jagnje, simboliše žrtvu koju je Isus Hrist podneo… Za bogatu božićnu trpezu sedaju svi ukućani i jedu sa zahvalnošću Hristu.

Oni koji drže do tradicije i starih običaja, ispod stola stavljaju snop sena ili slame, koji predstavljaju Hristove jasle, ali i predmet od gvožđa, na koji svi koji sede za stolom stavljaju noge. Tako ljudi čuvaju svoje zdravlje tokom cele godine, jer gvožđe simbolizuje snagu i izdržljivost.

Praznični sto je prekriven belim stolnjakom, a na prozore se stavljaju upaljene sveće – simbol jedinstva sa drugim ljudima i znak da su vrata doma otvorena za goste. Osim toga, prema verovanju, plamen sveća štiti i od zlih duhova.

U nekim krajevima Rusije postoji ono što se u Srbiji zove „položajnik“ – prvi gost koji prelazi prag kuće i u ruci nosi jelovu grančicu. Obavezno je da to bude muškarac, a ako on još ima tamniju kosu domaćine očekuje blagorodna i srećna godina. On se dočekuje sa solju i hlebom i daruje se poklonom.

 

U manjim gradovima sačuvani su običaji „kolede“ — momci i devojke idu od kuće do kuće pevajući koledarske pesme. Po narodnom verovanju, te noći se dešavaju čuda: nebo se otvara, sve vode — reke, jezera, izvori — imaju sposobnost da leče, a želje se ispunjavaju. Razmenjuju se i pokloni, a deca oblače kostime i prerušavaju se…

Naravno, u ogromnoj Rusiji, najvećoj pravoslavnoj zemlji na svetu, običaji se razlikuju od sela do sela, a u gradovima su mnogi običaji već odavno zaboravljeni.

Mnogi savremeni Rusi prihvatili su i neke običaje sa Zapada, pa umesto „konfeta“ (bombona), korisnih predmeta za kuću i drugih sitnica, jedni drugima daruju skupocene poklone.

Sa druge strane, superbogati Rusi najčešće Božić dočekuju i slave van zemlje, u svojim vilama na egzotičnim destinacijama ili na mondenskim skijalištima širom sveta, praveći zabave za svoje prijatelje.

Narodna verovanja

Prema starom ruskom narodnom verovanju, ako Božić pada na nedelju ili ponedeljak biće rodna godina. Postoji verovanje i da ako na taj praznik bude mećava – pčele će se rojiti, a ako bude otopljenja – dobro će roditi heljda.

Nebo obasuto zvezdama na Božić znak je da će dobro roditi šumsko i jagodičasto voće.

Zabranjeno je da se na Božić lovi, ušiva, šije i da se obavljaju veći radovi, jer se veruje da to donosi nesreću.

 

„Svjatki“ – 12 najveselijih dana u godini

Sa Božićem dolazi i 12 najveselijih dana u godini — „svjatki“. Oni traju sve do Bogojavljanja, 19. januara. Tada se ide u goste i tačno se zna kada se kod koga ide — postoji dan za posetu tašti, majci, svekrvi, tetki… Svi poslovi moraju biti obavljeni do polovine dana, a ostalo vreme se provodi u slavlju.

Veruje se da sveti dani privlače sreću, pa mnogi u to vreme gataju i bave se raznim magijskim ritualima: devojke, na primer, gledaju u izliveni vosak koji im navodno otkriva za koga će se udati…

Međutim, Ruska pravoslavna crkva takvu tradiciju i takvo shvatanje tog praznika ne podržava. Božić i „svajtki“ su praznici koji bi hrišćani trebalo da provedu u molitvi i dobrim delima, kažu u Crkvi.

Oko 70 odsto Rusa slavi Božić 

Prema statistikama, danas oko 70 odsto građana Rusije proslavlja Božić — pravoslavni praznik koji je u toj zemlji od 1918. godine bio zabranjen, zbog čega su i mnogi običaji zaboravljeni. U doba komunizma, krišom, iza debelih zavesa i tiho, da komšije ne čuju, Božić su obeležavali samo najveći vernici i sveštena lica.

Međutim, slika ruskog društva od tog doba znatno se promenila. Božić je zauzeo jedno od najznačajnijih mesta među svim državnim i verskim praznicima.

 

Scroll to top