Jezera su najmirnije vode, ali tu, po pravilu, ima najviše žrtava - kaže Vladan Slavković, instruktor ronjenja u kragujevačkom klubu „Kraguj“.

- Najveći neprijatelj kupača je razlika u temperaturi vode. U jezerima ne postoje virovi, nema velikog protoka vode, niti strujanja. Ali, problem je temperatura vode. Na površini je topla, a već nakon pola metra je hladna. Kada plivač koji nema iskustva uđe u taj hladan sloj, organizam sam počinje da povlači krv u unutrašnje organe, jetru, bubrege, i sve što je vitalno za održavanje života. Ljudi se uspaniče, i dovoljno je da progutaju malo vode da se zatvori mišić „glotus“, i da zaustavi svaku mogućnost daljeg udisanja - kaže Vladan Slavković.

U stajaćim vodama u Srbiji rastu dve vrste biljaka, koje takođe mogu povećati opasnost od davljenja, jer dodir sa njima, usled panike i straha, može biti smrtonosan.

 

- Resina i drezga su krte biljke koje rastu u jezerima, i iz kojih se čovek može lako iščupati. Ali ako uzmemo u obzir faktor straha i panike koje mogu da izazovu, naravno da krajnji ishod prilikom dodira sa njima može biti fatalan po neplivače - kaže vanredna profesorka novosadskog Prirodno – matematičkog fakulteta dr Dragana Vukov.

Prema njenim rečima, isti efekat mogu imati i najobičnija kesa ili grana, kojih ima na neodržavanim kupalištima.

Kupanje najčešće zabranjeno

- Jedino rešenje predstavlja sistematsko čišćenje, odnosno dubinsko košenje poteza gde se nalazi kupalište koje bi trebalo biti ograđeno kako bi se upozorili plivači da preko te granice mogu naići na bilje ili neke druge prepreke kao što su potopljena stabla, grane i slično – tvrdi dr Vukov.

Srebrno jezero

*Foto: V. Živojinović / RAS SrbijaSrebrno jezero

Pomoćnik direktora JVP ’’Srbijavode’’ Veljko Dimitrijević složio se sa tom tezom i istakao da se najviše pažnje mora pokloniti bezbednosti na vodama, kao i da su za to zaduženi predstavnici lokalne samouprave ili oni koji su te vode od njih zakupili.

- Na većini naših akumulacija nije dozvoljeno kupanje, a ona na kojima smo to omogućili, prepustili smo pojedincima ili lokalnim samoupravama koje su zadužene za takve stvari – priča nam Dimitrijević koji je kao primer dobre prakse naveo Beograd, gde je osnovao i posebno javno preduzeće ’’Ada Ciganlija’’ koje održava najpoznatije kupalište u Srbiji.

Milisav Mijatović, rendžer Nacionalnog parka Tara sa licencom spasioca u gori i na vodi smatra da je prvenstveni uzrok smrti na jezerima nepoštovanje pravila na vodi, odnosno kupanje na nebezbednim mestima.

- Nagli ulazak u vodu koji dovodi do srčanog udara, plivanje pod dejstvom alkohola, prevrtanje čamaca, pokušaj da se spase utopljenik... Svaki trenutak nepažnje zna da bude koban na jezerima - objašnjava Mijatović.

 

Opasne i reke

Prema iskustvu ronilaca, veoma opasne su i reke, jer „imaju svoj tok, i struje koje su izuzeto jake naročito kada je visok vodostaj“.

- Reke prave virove, kada velika količina nadolazeće vode udara o neku prepreku. Tada se stvara vodeni kovitlac, u kome često neiskusni plivači stradaju. Posebno su reke opasne zbog toga što kroz svoju vodu nose granje, kamenje, i sve što u svom slivu pokupe, pa ti predmeti mogu da udare i da pokose kupača. More je za plivanje najbezbednije, prvo zbog slane vode, koja ima veću gustinu i lakše je da se u njoj održava na površini, priča Vladan Slavković.

Sa njim se slaže i Nenad Stojković, profesionalni ronilac iz Ovčar Banje.

- Na moru je voda toplija i gušća nego u reci. Pritom, na plažama je puno ljudi koji mogu da primete utopljenika. Na plažama postoje i obučeni spasioci za razliku od jezera gde se narod kupa gde stigne, - navodi ronilac.

Pribranost najvažnija

Za bezbednost u vodi je najbitnija pribranost, jer svaki čovek, ako udahne vazduh punim plućima, ne može da potone, i reaguje kao „plovak“. Ako se u reci upadne u „vir“, potrebno je samo da se prepusti vodi, jer će ona sama da izbaci čoveka iz vira kako ga je u njega i uvukla. Pnika i strah su najveći neprijatelji slabih plivača, jer ugrožavaju ne samo sebe, već često i druge koji pokušavaju da im pomognu, smatraju stručnjaci.

Scroll to top