Stari Sloveni živeli su u skladu sa prirodom od koje su dobijali hranu i lekove, a i danas stručnjaci smatraju da treba saditi biljke koje su autohtone i oduvek poznate u našem podneblju.

Mnoga religijska verovanja o biljkama Slovena sačuvana su do danas kroz hrišćanstvo, poput onog da hrast ne treba seći i da granu treba uneti za Božić.

Na krov kuće stavlja se čuvarkuća ili, pak, perunika, jer štiti od groma. Blizu kuće se ne sadi bagrem, jer mu je staro ime bilo nerod. Takođe, bagrem ne treba kalemiti.

 

Ukoliko je neko drvo isečeno jer se osušilo, ili je korenje počelo da uništava temelje kuće, možda je vreme da se preoblikuje dvorište i da se prednost da biljkama koje su poštovali naši preci.

Prvo treba zasaditi drveće i žbunje, a onda i cvetnice.

HRAST lužnjak je najlepši ukras koji dvorište može da ima, jer je krošnja lepo razgranata i pravi "debeo" hlad. Prija mu blizina

vode, a ovo sveto drvo simbol je dugovečnosti.

BREZA je sinonim za postojbinu Slovena, ali i pokazatelj da li je okruženje zagađeno.

Sloveni su od mladih grana breze pravili metle, a od kore baklje (lile) koje su paljene za Ivanjdan. Kora je korišćena i kao zaštita za cipele kad je dubok sneg. Breza, međutim, ne podnosi zagađen gradski vazduh i ukoliko se suši - to nije dobro mesto za život.

 

LIPA je za Slovene bila sveto drvo, jer su cvetovi lekoviti. Lipa pčelama daje dobru pašu, a medovina je bila glavni izvor slasti za Slovene. Lipov ugalj prečišćava vodu. Međutim, lipa se sadi sa strane, blizu, ali ne i iznad garniture za sedenje.

 

VRBA je u vreme kada su kažnjavana deca nazivana "mirko", a vrbovim grančicama se na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti, udaraju deca rečima "rasti kao vrba". Kora vrbe je lekovita za prehladu.

ORAH je drvo koje bi trebalo da se nalazi u svakom dvorištu, jer su plodovi sastavni deo trpeze za Badnje veče, ali i svakog slavlja (u torti). Stari Sloveni su od oraha cedili ulje.

 

GLOG je lekovit za srčana oboljenja, a ujedno i najmoćnije sredstvo protiv vampira i demona. Ovo je žilav, listopadni žbun koji može da bude beo, crn ili crven, a bobice se beru kada sazru i prave se džemovi, čaj, sok... Idealan je da se oblikuje i kao živa ograda, a prilikom sađenja treba dodati kreč u sadnu rupu.

 

DREN prvi cveta u proleće, a zrele plodove daje u jesen. Drenom se kuće kite za Đurđevdan jer je simbol zdravlja, a za Bogojavljenje se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili, otporna na bolesti.

 

JABUKA je omiljeno voće, ne jedu se pre Petrovdana i važan su svadbeni detalj. Srbi su oduvek kalemili jabuke, a ko to nije radio, nije smeo da ih seče. Domaća sorta petrovača ima bujno okruglo stablo i plod sazreva u julu. Sadnice koštaju 200 dinara.

 

ŠLJIVU su Srbi gajili i u postojbini i od tada je sačuvana najkvalitetnija sorta za sušenje, požegača. Pokožica sadrži najkvalitetnija etarska ulja.

 

(Izvor: Novosti.rs)

Scroll to top