Za roditeljstvo ne postoje prečice i ne možemo da prevarimo ljudsku prirodu. Da li je iko mogao da zamisli da je moguće podići zdravu generaciju u ovako nezdravoj životnoj sredini? Naravno da ne!

“Želim da ohrabrim svakog roditelja koji brine o budućnosti svoje dece, da pročita ovu objavu. Znam da mnogi ne žele da čuju ono što imam da kažem u ovom tekstu, ali vašoj deci je potrebno da čuju tu poruku. U našim domovima se upravo sad odvija tiha tragedija, a tiče se najvažnijih bića u našim životima – naše dece. Čak i ako se ne slažete sa mojom perspektivom, molim vas da sliedite preporuke koje su napisane na kraju ovog članka. Kada vidite pozitivne promene u životu vašeg deteta biće vam jasno zašto govorim to što govorim!” Ovim rečima terapeutkinja Viktorija Prudej otvorila je izuzetno ozbiljnu temu koja je danas uveliko prisutna u porodicama širom sveta.

Viktorija je radila sa stotinama dece i njihovim porodicama i došla je do zaključka da su današnja deca u poražavajućem emotivnom stanju! Ona ističe da roditelji treba da porazgovaraju i sa nastavnicima i profesionalcima koji su radili na tom polju poslednjih 15 godina, kako bi se uverili da i oni dele Viktorijinu zabrinutost. U poslednjih 15 godina istraživači su objavili alarmantne statistike o naglom i stalnom porastu mentalnih oboljenja kod dece i to danas dostiže razmere epidemije:

 

1 od 5 dece ima probleme sa mentalnim zdravljem

43% porasta poremećaja smanjene pažnje usled hiperaktivnosti

37% porasta depresije kod tinejdžera

200% porasta stope samoubistva kod dece u dobi od 10 do 14 godina

Imajući ovo u vidu, Viktorija se pita koliko je još dokaza potrebno pre nego što se roditelji probude?

Ne, „dijagnostika je sama po sebi povećana“ nije odgovor!

Ne, „oni su se jednostavno tako rodili“ nije odgovor!

Ne, „za sve je kriv školski sistem“ nije odgovor!

Da, koliko god je to teško priznati, roditelji su odgovor za mnoge dečije borbe!

Naučno je dokazano da mozak ima sposobnost da se sam usmerava kroz životnu sredinu. Nažalost, sa životnom sredinom i stilom roditeljstva koje roditelji pružaju svojoj deci oni njihove mozgove usmeravaju u pogrešnom pravcu i doprinose njihovim izazovima u svakodnevnom životu.

Da, uvek je bilo i biće dece koja su rođena sa invaliditetom i uprkos velikom trudu roditelja da im pruže dobro izbalansiranu životnu sredinu i roditeljstvo, njihova deca se i dalje bore. Međutim, to NISU deca o kojoj Viktorija ovde govori.

Ovdje je reč o mnogo većem broju mališana čije izazove većinom oblikuju faktori životne sredine koje roditelji sa najboljim namerama pružaju svojoj deci. U svojoj praksi Viktorija je primetila da se ta deca promene u trenutku kada roditelji promene svoju perspektivu o roditeljstvu.

 

U čemu je greška?

U današnje vreme deca su lišena osnova zdravog detinjstva kao što su:

Emotivno dostupni roditelji

Jasno definisana ograničenja i vođstvo

Odgovornosti

Izbalansirana ishrana i adekvatan san

Kretanje i boravak na otvorenom

Kreativna igra, društvena interakcija, prilike za nestruktuisano vreme i dosadu

Umesto toga, deca imaju:

Roditelje kojima pažnju odvlače digitalni uređaji

Popustljive roditelje koji dopuštaju deci da „vladaju svetom“

Osećaj da na nešto imaju pravo umesto odgovornosti

Neadekvatan san i neuravnotežena ishrana

Sjedeći stil života u zatvorenom prostoru

Beskrajnu stimulaciju, tehnološke dadilje, instant zadovoljstvo i odsustvo dosadnih trenutaka

“Da li je iko mogao da zamisli da je moguće podići zdravu generaciju u ovako nezdravoj životnoj sredini? Naravno da ne! Za roditeljstvo ne postoje prečice i ne možemo da prevarimo ljudsku prirodu. Kao što možemo da vidimo, rezultati su poražavajući. Naša deca emotivno trpe zbog gubitka dobro izbalansiranog detinjstva. Kako da to popravimo? Ako želimo da nam deca odrastu u srećne i zdrave ljude onda moramo da se probudimo i vratimo osnovama. To je još uvek moguće!”, napominje Viktorija i dodaje: “Znam to zato što je stotine i stotine mojih klijenata za samo nekoliko nedelja (u nekim slučajevima i za samo nekoliko dana) primenjivanja ovih preporuka videlo pozitivne promene u emotivnim stanjima svoje dece. Postavite ograničenja i ne zaboravite da ste vi svom detetu RODITELJ, a ne prijatelj.”Poenta ovog teksta je da deci ponudite dobro izbalansiran stil života ispunjen onim što njima TREBA, a ne samo onim što ŽELE. Nemojte se bojati da kažete „Ne!“ svojim mališanima ako ono što žele nije ono što im treba.

Obezbedite im kvalitetnu hranu i ograničite im grickalice

Provodite jedan sat u prirodi – vozite bickle, pešačite, pecajte, gledajte ptice/insekte

Svakog dana večerajte zajedno i ne držite tehnološke uređaje u trpezariji

Jednom dnevno odigrajte neku društvenu igru

 

Dajte svom detetu jedan zadatak dnevno (slaganje veša, pospremanje igračaka, vešanje odeće, vađenje namirnica iz kesa, postavljanje stola i tako dalje)
Stvorite konzistentnu rutinu spavanja kako biste bili sigurni da vaše dete dovoljno spava. U sobi ne sme biti tehnoloških uređaja.
Naučite svoju decu odgovornosti i nezavisnosti. Nemojte ih previše štititi od malih neuspeha jer će im oni razviti veštine koje će im biti potrebne da savladaju veće izazove u životu. Nemojte pakovati ruksak svom detetu, nemojte nositi njegov/njen ruksak, nemojte mu nositi u školu zaboravljenu hranu/raspored časova i nemojte guliti bananu petogodišnjem detetu. Učite ih veštinama – nemojte ih raditi umesto njih.Učite ih odloženom zadovoljstvu i pružite im prilike za „dosadu“ pošto je to vreme kada im se budi kreativnost:

Nemojte smatrati da ste odgovorni za to da zabavite svoje dete

Nemojte koristiti tehnologiju kao lek za dosadu

Izbjegavajte da koristite tehnologiju za vreme doručka, ručka i večere, u automobilu, restoranima i tržnim centrima. Te trenutke koristite kao prilike da njihove mozgove istrenirate tako da funkcionišu i kada im je „dosadno“

PROČITAJTE: 

Pomozite im da stvore „Pribor za prvu pomoć u slučaju dosade“ sa idejama o aktivnostima za trenutke „kada im je dosadno“

Budite emotivno dostupni kako biste se povezali sa svojom decom i naučite ih samo – regulaciji i društvenim veštinama:

Kako vam telefoni ne bi odvraćali pažnju, isključite ih sve dok vam deca ne odu na spavanje

Postanite emotivni trener svojoj deci. Naučite ih da prepoznaju frustraciju i bes, te da se nose s njima

Naučite ih da pozdravljaju, dele, saosjećaju, manirima za stolom, veštinama razgovaranja

Povežite se emotivno – smijte se, grlite, ljubite, škakljajte, čitajte, plešite, skačite ili puzite sa svojim detetom.

“Moramo uneti promene u živote svojih mališana pre nego što čitava generacija dece završi na lekovima! Još uvek nije kasno, ali uskoro će biti”, naglasila je Viktorija.

(BalkansPress / Lola magazin)

Scroll to top