Jabuka ne pada daleko od stabla pa od roditelja možemo da nasledimo brojne fizičke osobine, ali i bolesti. Od svakog roditelja “kupimo” po dve kopije svakoga gena, a mutacija određenih gena glavni je okidač za nasledne bolesti.

Prvi na popisu je visoki holesterol, za šta u potpunosti možemo “kriviti” porodicu, tvrdi američka genetičarka dr. Shivani Nazareth.

- Jedan na 500 ljudi ima genetsku mutaciju koja je uzrok porodične hiperkolesterolemije - nasledne bolesti srca koja može biti uzrokov preuranjenog srčanog ili moždanog udara - otkriva Nazareth i dodaje kako obojeli od porodične hiperkolesterolemije ne mogu regulisati holesterol koji se zato nagomilava u krvnim žilama.

Ne pomažu čak ni rigorozne dijete ili vežbe jer su u ovom slučaju geni učinili svoje, kaže Nazareth.

I dok oba roditelja mogu biti krivci za visoki holesterol, rak dojke nasleđujemo od oca. Naime, svaki je čovjek rođen s genima BRCA1 i BRCA2 koji ne stvaraju zdravstvene probleme dok nisu mutirani. Ali žene koje naslede mutaciju jednog ili oba BRCA gena od strane oca, imaju veći rizik od nastanka raka dojke.

 

Doktorica Nazareth pojasnila je kako navedeni geni nisu opasni po zdravlje muškaraca jer je rak dojke retka pojava među muškom populacijom, dok se isto ne može reći i za žene.

Ako za gubitak kose okrivljujete mušku stranu porodice - obraćate se na pogrešnu adresu. Gen koji ima ključnu ulogu kod ćelavosti nalazi se na kromosomu X, koji muškarci uvijek nasleđuju od majki, dok žene isti gen preuzimaju od oba roditelja.

Za dijabetes tipa 2 najčešće je kriv neuredan način života, no istraživanja pokazuju da čak 5 posto mladih ima znakove ove bolesti iako nisu gojazni i redovno vežbaju. I ovde je problem genetska mutacija pa se radi o obliku dijabetesa koji su naučnici nazvali MODY.

Rano prepoznavanje pacijenata s MODY podtipom dijabetesa vrlo je važno jer oni trebaju drugačiju terapiju koja može godinama kontrolisati bolest bez pojave komplikacija, kaže dr. Nazareth.

No celoživotne komplikacije javljaju se kod intolerancije na laktozu. Prirođena intolerancija na laktozu retka je bolest uzrokovana mutacijom u genu koji proizvodi enzim laktazu. Manifestuje se jakim vodenastim prolevom koji se javlja ubrzo nakon prvog obroka mleka (dojenja).

Gubitak nutrijenata je značajan, tako da novorođenče ne napreduje te se razvijaju dehidriranost, hipoglikemija i acidoza. Nakon uvođenja dijete bez laktoze proljev prestaje, dete dobija na telesnoj masi, rast i razvoj se normaliziraju. Stanje je doživotno i zahteva trajnu prehranu bez laktoze.

Urođena intolerancija laktoze javlja se retko, ali 65 posto odraslih osetilo je probavne smetnje nakon konzumacije mlečnih proizvoda, tvrdi Nazareth i dodaje da se kod većine ljudi osetljivost na laktozu smanjuje s godinama.

Porodično stablo ima veliku ulogu kod nasleđivanja bolesti, upozorava Nazareth. Tako možete zabeležiti sve bolesti koje su pogodile članove vaše uže i šire porodice te tako prepoznati genetske predispozicije za neka stanja. No neke bolesti mogu ostati “prikrivene” i tokom nekoliko naraštaja pa ih je nemoguće otkriti ovom metodom.

 

Nasledne su i dugotrajne glavobolje

Sklonost dugotrajnim i teškim glavoboljama popraćenim mučninom nasledna je u čak 70 do 80 posto slučajeva, tvrdi dr. Kate Henry sa Univerziteta u New York. Naučnici su otkrili kako gen naziva TRESK izaziva pojavu migrena, a on se često nasleđuje od roditelja.

Bolesti srca preuzimamo od majke

Ako je vaša majka imala probleme sa srcem, imate 20 posto veću verojatnost da ćete ih imati i vi, otkrile su četiri odvojene naučne studije. Način na koji prijašnji infarkt majke utiče na našu sklonost njemu nije u potpunosti razjašnjen, no ipak je očit, tvrde stručnjaci.

Nismo pošteđeni ni psihičkih bolesti

Oko 10 odsto iznosi verovatnoća da ćete naslediti sklonost obolevanju od depresije, otkrio je američki Institut za mentalno zdravlje. Stručnjaci objašnjavaju kako je depresija samo jedna od psihičkih bolesti koje se mogu naslediti, uz bipolarni poremećaj i šizofreniju.

(BalkansPress / Espreso.rs)

Scroll to top