Magnolije su predivan ukras u bašti, a sade se u rano proleće. Najbolje uspevaju u polusenci, na mestu zaštićenom od mrazeva i hladnih vetrova.

Zemlja za sadnju mora da bude rastresita i blago kisela, sposobna da zadržava vlagu. Budući da imaju plitak korenov sistem, trebalo bi da se zasade plitko i prekriju slojem malča. Novu biljku prvih godina redovno zalivajte, a prve cvetove očekujte posle tri godine od sadnje.

 

 

Da bi se magnolija lepo razvijala i cvetala, svake godine je prihranjujte đubrivom koje ne sadrži kreč. Prijaće joj i malo kisele zemlje, koju možete naći ispod borova. Orezivanje obavite krajem zime ili u rano proleće, tako što ćete prorediti guste grane i odstraniti uspravne grane-vodopije. Rezove premažite kalemarskim voskom. Magnoliju sadite samostalno ili dovoljno udaljenu od drugih biljaka.

Najčešće se gaje i omiljene vrste su:

*Magnolia stellata je spororastući listopadan grm ili manje drvo visoko 1,5 do 2,5 m. Ima elegantne, mirisne snežnobele ili bledoroze cvetove, ovalnog ili elipsastog oblika, koji se pojavljuju u martu, godinu dana posle sadnje. Pogodna je za male bašte.

*Magnolia soulangeana se smatra kraljicom magnolija. Raste kao široki grm ili drvo visoko 4 do 6 m. Cvetovi su veliki, purpurno ružičasti ili beli, zvonastog oblika i podsećaju na lale.

*Magnolia grandiflora je prelepo zimzeleno drvo, koje raste do 10 m. Cvetovi bež nijanse su krupni, veoma mirišljavi i pojavljuju se od jula do avgusta. Dobro podnosi kratkotrajne mrazeve i temperaturu do minus 20 stepeni. Listovi su tamnozeleni, a s naličja bakarne nijanse.

(Izvor: Novosti.rs)

Scroll to top