U poslednje vreme svedoci smo sve učestalije pojave nestanka maloletnika, koji samovoljno napuštaju porodični dom bez znanja roditelja, pokušavaju da dignu ruku na sebe, a neretko i da izvrše samoubistvo! Broj depresivnih klinaca raste, broj dece nezadovoljnih životom takođe raste, a mnogi roditelji tek kasno shvate da su, pazeći da im deca ne postanu loši đaci ili narkomani, propustili momenat da shvate da je i njihovo dete potencijalni samoubica. Zato smo pokušali da otkrijemo koje dečije godine su najopasnije.

Telegraf je zato pitao psihologe koje je to najkritičnije doba kod dece, kada su najosetljivija, šta sve može da bude okidač da dignu ruku na sebe i na koje modele ponašanja roditelji treba da obrate pažnju kako do fatalnog ishoda ne bi došlo.

 

 

Dečji psiholog Aleksandar Šibul objasnio je da je generalnonajopasniji period od 12. do 17. godine detetovog života, s tim da je kod devojčica prisutan i ranije.

– To naravno nije slučaj sa svakim detetom, već sa onom koja zahvaljujući neadekvatnim odnosima unutar porodice nemaju odgovarajuću emotivnu stabilnost. Takva osoba postaje klimava, nesigurna u sebe, nezrela…  Tada deca uglavnom traže stabilnost u nekom u emotivnom odnosu, a kada se on prekine, dolazi do tragedije. Okidači za pokušaj samoubistva mogu još da budu ifrustracija u školi, otuđenost, kao i prevelika, nametnuta očekivanja roditelja – rekao je Šibul i naglasio da roditelji posebno obrate pažnju u slučaju da dođe do promene u raspoloženju pubertetlija.

Oni tada postaju razdražljivi, svadljivi, depresivni, izbegavaju društvo, žele da se osame i primećuje se odustvo pažnje.

– Savet roditeljima je da ne budu zatvoreni za tuđa iskustva i znanja i da pre nego što dete dođe na svet potraže stručni savet psihologa, konsultuju literaturu, a kasnije uspostave autoritet i granice kod mališana. Jedino tada će oni postati srećni, stabilni, odgovorni i zreli, a to je dobra baza koja osigurava da problematične godine prođu bez previše emotivnih oscilacija i lomova – zaključio je on.

Vesna Tomić, dečji psiholog u Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, dodala je da roditelji koji hoće da imaju minimum udela u psihofizičkom razvoju deteta treba da se pripreme za tu ulogu od trenutka kada saznaju da je došlo do trudnoće žene.

– Od tada počinje briga i ulaganje napora u kognitivni, socijalni i emotivni razvoj deteta i to nikada ne prestaje. Zapravo, ona poslovica “Malo dete, mala briga, veliko dete, velika briga” apsolutno je na mestu i uvek aktuelna – navela je Tomićeva.

VAŽNO: Nastavićemo da se bavimo ovom temom, a pozivamo vas da u komentarima podelite sa nama vaše mišljenje o ovoj temi i da i vi savetima, ličnim iskustvima i idejama pomognete da se ova tema što bolje osvetli. Kao i da nam kažete da li smatrate da je i ekspanzija društvenih mreža posredni krivac za porast broja dece samoubica.

(Izvor: Telegraf.rs)

Scroll to top