Niko ne voli da bude u prisustvu deteta koje plače i vrišti. To znači da stvar biološki tako udešena da ne možemo trpeti dečji plač.

Ja to znam najbolje. Bio sam dvanaest godina učitelj u školi. Brinuo sam o tuđoj deci. Ni u kući ni u školi nisam primenjivao taktiku „ako viče ono, podvikni i ti“. Zato što ta taktika nije svrsishodna.

Zato, imam jedan trik. Koristio sam ga u školi svakodnevno. Sada ga koristim u odgajanju svoje dece.

 

 

Evo nekoliko situacija u kojima ovaj trik pomaže:

-deca se svađaju

-deca ne rade ono što ste im rekli da rade

-deca ne slušaju šta im se govori

-deca su previše bučna

-deca vam demonstriraju svoj bes

Deca… deca… deca…

Znate li u čemu je problem sa ukupnom našom kulturom? U tome što se posebna i ogromna pažnja usmerava na decu. Akcenat se baca na to da akoli im se nešto slučajno ne sviđa, mi odrasli smo dužni da to popravimo. A gde smo mi u tom filmu? I zašto baš moramo da se ponašamo kako kažu socijalne službe?

Međutim, ja znam odgovor. Znam kako da sve popravimo.

Gde se obično nalazite kada se deca ponašaju onako kako ne bi trebalo? Po pravilu nešto radite u kuhinji, razgovarate telefonom ili ste na drugom kraju prostorije – dete na podu, vi na krevetu.

Ključno je to što se ne nalazite pored deteta.

U razredu u kojem učitelj stalno sedi za svojim stolom, deca će praviti galamu i biti nemirna. Ako ste prezauzeti da biste proveli vreme s detetom, ili ste posle napornog dana suviše nervozni za tako nešto, neka vas ne čudi to što ispada da od vaše vike moraju zidovi da se zatresu ne bi li se deca primirila.

Moj trik je u tome što, ako želim da se smire – ja im samo priđem!

Priđem nezadovoljnom detetu ili detetu koje se loše ponaša i mirno mu stavim ruku na rame. Ili na leđa. Ili se sagnem i započnem tih i ubedljiv dijalog.

Rekao bih da je u 90% slučajeva, kada treba da umirite svoje ili tuđe dete, dovoljno tom detetu prići sasvim blizu.

Taj trik sam mnogo puta proveravao: radi. Sada umesto da vičem na svoju decu, samo im se približim.

Kad moja deca prave haos recimo u hodniku, ja ne vičem iz kuhinje da se smire. Nego im priđem.

Kad se svađaju, viču, povišavaju ton jedno na drugo – ja im priđem.

Kad ignorišu moje zahteve, ja ne ponavljam višim tonom ono što sam već rekao. Nego im priđem.

I u 90% slučajeva ovaj trik vrši pos’o. I ja znam da je uvek moguće sačuvati mir i spokoj u kući i sprečiti da se sve otme kontroli.

Zato – budite tu.

(Izvor: Detinjarije.com)

Scroll to top