Poslednji dan “mrsne” nedelje uoči početka posta zove se Poklade.

Veliki narodni praznik koji nas uvodi u Božićni post rasprostranjen je u Evropi i Americi. Bez obzira što su koreni Poklada vezani za paganske običaje i obeležavanje kulta Sunca, danas ih vezujemo uglavnom kao najavu posta.

Kod Srba poklade se obeležavaju pred početak božićnjeg posta, kao i uoči uskršnjeg ili velikog posta („bele poklade“).

BOŽIĆNE POKLADE

Božićne poklade su crkveni i narodni praznik uoči početka božićnjeg posta. Praznuje se na dan Svetog apostola Filipa 27. novembra (ili 14. po Julijanskom kalendaru).

Ovo je dan za praštanje i veselje. Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha. U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime. Zato, praštajte.

 

Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri („olalija“). U Homolju, kod vlaškog stanovništva, postojao je običaj preskakanja ovih vatri i igranja oko njih.

Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.

Ono što je važno da znate jeste činjenica da se poklade smatraju danom i vremenom neobuzdanog uživanja u hrani, piću i proslavama pod maskama, poznatim kao karneval.

Zato su i proslave poklada posebno značajne za narode katoličke tradicije: Italijane, Hrvate, Francuze, Nemce, Špance, Latinoamerikance i druge. Slave se i među pravoslavcima, naročito u Grčkoj i Rusiji. Direktno ili indirektno, proslave u vreme poklada su postale običaj i u protestantskim zemljama.

Printskrin: youtube/RTV Krusevac

*Printskrin: youtube/RTV Krusevac

KAKO SE OBELEŽAVA U EVROPI

Pokladni utorak je u Francuskoj i zemljama gde se zadržao francuski uticaj poznat kao „Masni utorak“ (Mardi Gras). U anglosaksonskim zemljama ovaj dan se zove „Dan palačinki“ (Pancake day), verovatno zato što su se tada sva preostala jaja trošila na palačinke uoči početka posta.

U Hrvatskoj, poklade se nazivaju i „mesopust“. Poklade se u Rusiji obeležavaju praznikom Maslenica.

Većina pokladnih tradicija uključuje ceremnoijalno spaljivanje lutke od slame koja može imati različita simbolična značenja.

(BalkansPress / Telegraf.rs)

Scroll to top