U vremenu izraženih društvenih mutacija u zapadnom svetu, stranci sve više nalaze duhovni mir unutar Srpske pravoslavne crkve, ističu u Zapadnoevropskoj eparhiji SPC, koja obuhvata šest zemalja - Holandiju, Belgiju, Luksemburg, Francusku, Španiju i Portugaliju - i gde je više od polovine sveštenstva zapadnog porekla!

- Možda je ova eparhija i najizrazitiji primer za to. Imamo ukupno 44 sveštenika, tri su u penziji, 17 Srbi, a svi ostali su rođeni zapadnjaci. Verovatno da se u pogledu broja stranaca Eparhija zapadnoevropska izdvaja od ostalih srpskih eparhija u svetu - ističu za "Novosti" u sedištu Eparhije u Parizu, gde smo razgovarali sa sveštenicima Nikolom, Slavišom i Justinom i sekretarom Novakom Bilićem.

To, međutim, ne znači da se naši mladi slabo interesuju za sveštenički poziv.

- Većina današnjih naših sveštenika je došla u inostranstvo devedesetih. Ali, imamo i sveštena lica iz druge generacije, koji su rođeni ovde, iz doseljeničkih porodica, čiji su roditelji stigli sedamdesetih. U Holandiji su, tako, četiri naša sveštenika Srbi rođeni u toj zemlji, po jedan u Belgiji i Francuskoj.

 

U Zapadnoevropskoj eparhiji, od Holandije do Portugalije, ima ukupno 55 bogoslužbenih mesta, a od toga u 26 bogomolja služe stranci koji su postali pravoslavci. Naši sagovornici ovaj fenomen objašnjavaju, između ostalog, i kao potragu za duhovnošću u kontekstu kraha tradicionalnih vrednosti u ovom delu Evrope.

- Reč je o preispitivanju i traženju crkve koja predstavlja izvorno hrišćanstvo, što uglavnom nisu uspeli da osete u tradicionalnim zapadnim hrišćanskim denominacijama. Neki protestanti i katolici, tako su se zainteresovali i za dalekoistočne religije, a neki, koji su privrženiji hrišćanstvu, više se okreću pravoslavlju. Istovremeno, svako od njih ima i ličnu priču i razloge, posle duhovnih promena koje su doživeli - kažu nam u upravi ove eparhije.

Veća grupacija manastira SPC koje vode stranci nalazi se na jugozapadu Francuske, gde ima šest bogoslužbenih centara u mestima Bordo, Tuluz, Tarb, Nerak i Dena d'Albi, dok muški manastir Lektur vodi iguman Antonije. U regionu služi pet sveštenika, koji opslužuju tih pet parohija, a ima i monaha. U Francuskoj je i ženski manastir Majen, sa sedam monahinja. Igumanija je Meksikanka, četiri sestre su Brazilke, po jedna Portugalka i Francuskinja.

*Manastir Lektur, Novak Bilić (drugi zdesna)

U francuskoj Burgonji je i manastir Išon, poznat po radionici za ikone i freske. Osnovao ga je francuski freskopisac otac Luka. On je preminuo, a sada je to ženski manastir, koji vodi monahinja Efimija. Ona je takođe priznati ikonopisac. Pre toga je dugo živela u manastiru Gradac.

 

U Holandiji je manastir čiji iguman je otac Boris, na tromeđi s Nemačkom i Belgijom, dok je u Portugaliji pre dve godine osnovana srpska parohija u kojoj kao sveštenik služi rođeni Portugalac Paulo Brandao, inače poznati kompozitor. U Španiji ima najviše stranaca sveštenika, Španaca i Katalonaca, čak dvanaest. Centar je u Barseloni.

*Episkop Luka i sveštenstvo u Barseloni

- Kod nas su 30 godina. Primio ih je 1988. vladika Lavrentije. Tada je bilo samo jedno bogoslužbeno mesto, a sadašnji episkop Luka Kovačević osetio je potencijal za pastirski rad u tim krajevima, tako da ih sada ih imamo 15 - navodi Novak Bilić koji je zbog eparhijskih zaduženja na ponoćnu uskršnju liturgiju otišao u Madrid, dok će u nedelju, na Uskrs, biti u Lisabonu.

 

Novi sveštenici i monasi tokom decenija usvajaju potpuno pravoslavnu tradiciju, i u tom duhu vode manastire i parohije. Veoma su privrženi pravoslavlju i srpskom nasleđu.

- Stalno se molimo za Kosovo - kaže otac Jovan Garsija, Katalonac.

PRIČEST

Sekretar Zapadnoevropske eparhije kaže da se, posle devedesetih, kada je došlo do značajnog interesovanja za crkvu, poslednjih desetak godina situacija stabilizovala i da ljudi dolaze u solidnom broju.

- U Parizu, na Badnje veče bude čak između 5.000 i 10.000 vernika. Za Usrks, rasporede se na više dana. Dolaze na Veliki petak, na Veliku subotu puno ih dođe da se pričeste, zatim na ponoćno vaskršnje jutrenje, a u nedelju na liturgiji ih je bar hiljadu.

NEMOGUĆE PREBROJAVANjE

Ne postoje pouzdani podaci koliko naših ljudi živi na prostoru Zapadnoevropske eparhije.

- Kruže različiti podaci, ali niko nema preciznu evidenciju. Govori se da ima od 30.000 do 50.000 naših ljudi u Holandiji, između 5.000 i 10.000 u Belgiji, dve hiljade u Luksemburgu, dok su za Francusku procene nemoguće. Neko pominje čak i 200.000, a glavna koncentracija je u Parizu. Teško je razlučiti ko ima čiji pasoš, da li govori jezik, koja je generacija... - ističu u Eparhiji zapadnoevropskoj.

(BalkansPress / Novosti.rs)

Scroll to top