Mitropolit Antonije Blum je bio složen čovek, neverovatnog karaktera. Više je bio doktor nego sveštenik, radije egzistencijalni filozof nego psihoterapeut.

Neki su u njemu videli sveštenika, dok su drugi smatrali da je psihoterapeut.  

Citiraćemo vam jednu važnu činjenicu iz memoara Antonija Bluma. Ovo je zapravo tehnika psihoterapije koju je mitropolit sproveo nad svojim ispovednikom, mladim sveštenikom ocem Atanasijem i koju je i sam primenjivao.

POČITAJTE: NAJTUŽNIJA PRIČA IZ DRAČA: Prvo ostala bez muža, a kad je čula da joj je ćerka nastradala u zemljotresu, srce joj je stalo

Ova psihoterapijska tehnika je prilično teška, ali radi! Provereno!

"Pošto me je otac Atanasije pitao: "Da li se mnogo moliš?" Kažem Da (zaista sam se mnogo molio u to vreme). 

"A kada se moliš, da li imaš osećaj smirenosti?"

"Da"

"A ako ste mnogo umorni, toliko da ne možete pročitati molitvu pravilno, kako se osećate?"

PROČITAJTE: Studentkinja ima RETKU BOLEST, a kada samo pipne VODU sledi PAKAO: "ALERGIČNA SAM na svoje suze, pljuvačku i znoj"

Oklevao sam i rekao: "Nije mi prijatno."

"Dakle vi mislite da je Božja zaštita, Božja ljubav data samo vama u zamenu za vašu molitvu? Da čitajući molitve Božje milosrđa, možete kupiti Božju zaštitu?"

Shvatio sam: Ovo nije dobro!

Rekao sam sebi, a i njemu: Evo novog podviga. Tokom sledeće godine zabranjujem vam da se molite! 

 

Neposredno pre nego što odete u krevet, prekrstite se tri puta. I rečima "Gospode, molitvama onih koji me vole, spasi me!"

Zatim mirno lezi i ne misli na molitve.

Ali, tada u svom miru - setite se pojedinih ljudi. Slika ove ili one osobe će se uzdići, ime ove ili one osobe proći će vam kroz glavu: vaša majka, vaš pokojni otac, vaš prijatelj..

I svaki put kada se nekoga setite, zaustavite se i recite: "Hvala ti što me toliko voliš da ne moram ni da se molim, mogu da zaspim bez straha od napuštanja."

Godinu dana sam se ovako molio, a kasnije se tokom života vraćao ovome više puta. I bilo je tako divno, jer su mi se jedno za durgim urezala u sećanje lica ili imena ljudi koji su mi bili bliski ili ljudi koje sam davno zaboravio.

I odjednom se ispostavi da neke od njih sretnem i da mi kažu: "Zaboravio si me!" Ne, nisam vas zaboravio, molim se za vas....

Ovim sam iskazao duboku zahvalnost svim ljudima, živim i mrtvim: imao sam osećaj da sam ih štitio.

A onda je ta jednostavna molitva pretvorila moj život u zahvalnost i poverenje - u jedinstvo koje nas drži zajedno!"

(BalkansPress / Izvor: Stil.kurir.rs)

Scroll to top