Manastir Mileševa, jedna od najvećih svetinja koja je u kulturnoj, duhovnoj i nacionalnoj istoriji našeg naroda imala neprocenjivu ulogu, u Srba je poznata kao dom čuvene freske Beli anđeo, ali i grobno mesto Svetog Save.

U srpskoj hijerarhiji manastira Mileševa je, zbog izuzetnog duhovnog, ali i umetničkog značaja zauzimala drugo mesto, odmah posle Studenice.

U srednjevekovnim izvorima spominje se i kao "veliki manastir", te manastir Svetog Save.

Kralj Stefan Vladislav podigao je između 1234. i 1235. ovu svetinju kao manastir-mauzolej, a godina koja je Mileševu upisala u najvažnije stranice srpske istorije jeste 1237, kada je srpski vladar baš tu iz Trnova preneo telo svog strica Svetog  Save. Mošti arhiepiskopa Save ostale su da "počivaju" u manastirskom miru sve do 1595. godine, kada su ih Turci po naredbi Sinan-paše spalili u Beogradu.

 

No, neki tragovi se nikada ne mogu izbrisati - pa se tako u ovom manastiru i dan danas nalazi freska za koju se smatra da najrealnije prikazuje ovog svetitelja.

Dve reči koje neizostavno vezujemo uz manastir Mileševa jesu Beli anđeo - freska koja je Srbiju vinula u doslovce kosmičke visine. Ovo remek delo srednjevekovne umetnosti pripada redu najlepših i najvažnijih evropskih slikarskih dostignuća, a na svodovima mileševskog manastira osvanula je u 13. veku. Freska svojom lepotom i savršenom kompozicijom već decenijama impresionira zaljubljenike u slikarstvo i ikonografiju, i to ne bez razloga.

PROČITAJTE: PRIČA KOJU STE MOŽDA ZABORAVILI Atletičaru iz Kenije odsekli prste jer je spasao Oliveru Jevtić

Beli anđeo ne samo što donosi potpuni sklad, odiše beskrajnom verom i nadom i prenosi onu najvažniju poruku - poruku ljubavi i mira, već i je naslikan tako da posetioca gleda direktno u oči bez obzira iz kog ugla ga posmatrate.

 

Beli anđeo je deo kompozicije "Mironosnice na Hristovom grobu",  a na fresci je predstavljen arhangel Gavrilo raširenih krila, obučen u beo hiton kako sedi na velikom kamenu i usplahirenim ženama prstom ukazuje na Hristovog grob, zapravo u tom trenutku već mesto njegovog vaskrsnuća. Beli anđeo je glasnik svevečne istine o Hristovom vaskrsenju, i samim tim u srpskom narodu se ova freska ukorenila kao sinonim za nadu, spasenje i čuda. Interesantno je da je ova freska bila skrivena od očiju javnosti sve do 20.veka. Naime, u 16. veku je preko nje naslikana druga freska, a Beli anđeo se ukazao gotovo 400 godina kasnije, prilikom restauriranja manastira.

PROČITAJTE: Ljudina Nemanja Matić: Meštanima svog sela plaća veresije, vraća kockarske dugove i kosi travu u crkvenom dvorištu...

Da je Beli anđeo zaista srpsko blago kojom se nesmanjenom pažnjom divi vasceli svet svedoči i podatak da je izabran kao najvažnije delo evropske umetnosti, ali i simbol svekolikog mira. Ova freska kao otelotvorenje najvažnijeg hrišćanskog trojstva, ljubavi, vere i nade, upisala se i u modernu istoriju 1963. godine. Naime, prvi satelitski prenos video signala između Starog kontinenta i Amerike sadržao je među kadrovima i mileševsku fresku, kao poseban pozdrav nas Evropljana onima na drugom kraju sveta.

A, kada je iz Evrope poslat i prvi satelitski signal u vasionu je poslat "paket ljudskih dostignuća" -  bile su to slike čovekovog osvajanja Meseca, Kineskog zida i Belog anđela... Verovalo se da će, ako u svemiru uopšte postoje razumna bića, lik Belog anđela protumačiti kao poruku ljubavi i razumevanja.

Scroll to top