Kada bismo uspeli da napravimo mala, veštačka sunca na Zemlji, čovečanstvo bi moglo da odahne i zaboravi na strah od iscrpljivanja svih zaliha energije na planeti.

Decenijama već naučnici pokušavaju da konstruišu reaktor u kome će, podražavajući fuziju na Suncu, stvoriti čistu energiju iz obične vode. U svetu je u izgradnji dvadesetak ovakvih reaktora, a optimizam je narastao nedavno, kada je u nemačkom postrojenju “Vendelštajn” postignuta temperatura od milion stepeni celzijusa i proizvedena plazma iz deset miligrama helijuma u vakuumskoj komori steleratora teškog 725 tona.

Stvorena je fuzija, onakva kakva se neprestano dešava u jezgru Sunca, a vođe ovog projekta, naučnici sa Instituta “Maks Plank” kažu da je ovo tek proba i da u punom kapacitetu, 2017. godine, očekuju da će imati eksperiment sa vodonikom, baš kao na zvezdama, i da će uspeti da postignu energiju od 100 miliona stepeni i održe je duže od 30 minuta.

 

 

- Od ovog i sličnih eksperimenata očekuje se mnogo. Svi ovi reaktori, takozvani steleratori i tokamaci, eksperimentalni su, a najveći među njima je Internacionalni termonuklearni eksperimentalni reaktor (ITER) u Provansi, u Francuskoj - objašnjava za “Novosti” prof. dr Ivan Dojčinović, profesor atomske fizike na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. - ITER bi trebalo da počne da radi 2020. godine, a pravu, komercijalnu proizvodnju ovako dobijene energije očekujemo 2050. Ako sve bude kako su naučnici planirali, steleratori bi mogli da reše problem manjka energije u narednih nekoliko hiljada godina. Njegovo osnovno gorivo je obična voda, tačnije izotopi vodonika - deuterijum i tricijum.

Dojčinović objašnjava da još postoji mnogo nerešenih pitanja i mnogobrojnih izazova koje istraživači treba da reše. Prvi problem je da se održi temperatura između 100 i 200 miliona celzijusa. Do sada su milionske temperature mogle da se održe samo delić sekunde.

U ITER-u, na primer, planirano je da oko 2020. godine počnu eksperimenti sa običnim vodonikom i da se deset godina samo eksperimentiše. Posle toga dodaje se deuterijum (izotop vodonika) i radi se još deset godina, a onda da se doda još mešavina deuterijuma i tricijuma. Na visokim temperaturama, u njihovom sudaru, stvaraju se helijum i oslobađaju čestice čija energija treba da se “ulovi”.

SPAS ZA ČOVEČANSTVO - Naučnici će dati svoje odgovore, a onda države i privreda treba da se odluče da li će i koliko ulagati u ovakav način dobijanja energije. To bi moglo da bude rešenje za naredne hiljade godina - poručuje prof. Dojčinović.

- Problem je i odabrati materijal koji je u dodiru sa plazmom, najbliži visokim temperaturama - napominje naš sagovornik. - Teško je naći i rešenje za mesta na kojima ulazi gorivo i izlazi helijum, koji se stvara u velikim količinama. Da bi sve ovo funkcionisalo, potrebni su moćni superprovodnici.

Stručnjaci ukazuju da ovakvi reaktori imaju višestruke prednosti nad klasičnim, fisionim reaktorima. Ovde se ne koristi uranijum i nivo radioaktivnosti je znatno manji. Nema nuklearnog otpada. Kod fisije je reakcija lančana i teško je kontrolisati u slučaju neke nezgode. Fuzija mora da se održava, da se podgreva i dodaje gorivo. U suprotnom će da se ugasi kao vatra. Za razliku od uranijuma, potrebnog za klasične reaktore, čije zalihe su dosta ograničene, deuterijuma ima napretek u vodi - svaki 2000. atom vodonika je deuterijum. Uz to nije ni radioaktivan. Tricijuma nema u prirodi jer se raspada, radioaktivan je, i njega bi trebalo proizvoditi. 

 

PLAZMA IZ GASA

* U reaktoru “Vendelštajn” nalaze se desetine superprovodljivih kalemova, koji stvaraju kavez magnetnih polja. Imaju oblik dečijeg autodroma, a njime se upravlja superkompjuterima. U tom magnetnom kavezu na nekoliko miliona stepeni gas se pretvara u plazmu.

* PREČNIK ovog steleratora je 16 metara, a u njega je ugrađeno 425 tona superprovodnih magneta. Koštao je gotovo milijardu evra, a naučnici su uz pomoć 3D štampača, na licu mesta, pravili pojedine delove za njega.

ČISTA ENERGIJA

Gradnja “Vendelštajna” trajala je 19 godina. Naučnici se nadaju da će iz njega uspeti da izvuku više energije nego što je potrebno za njegovo pokretanje.

- Fuzija je obećanje. Potrebno je još istraživanja. Imamo osećaj da može da uspe. Ako postignemo sve što želimo, imaćemo čist i neutralan izvor energije - kaže profesor Tomas Klinger, menadžer projekta.

(Izvor: Novosti.rs | I. Mićević)

 

Scroll to top