Proizvodnja lekovitog bilja u Srbiji sve je aktuelnija, a ove godine, kako saznajemo iz raznih udruženja za proizvodnju lekovitog bilja – vlada prava pomama za gajenjem belog sleza.

Uzgoj belog sleza, aktuelan je, pre svega, zbog dobre zarade. Ova biljka je deficitarna na tržištu Srbije, pa nema problema sa plasmanom.

 

Mnogo ručnog rada

Malo je proizvođača koji ga mogu gajiti na velikim površinama, jer iako mu je cena odlična – ove godine se kretala oko 850 dinara za kilogram, problem je veliki posao i ručni rad. „Ni kod jedne biljne kulture, odnosno lekovitog bilja, nema više rada, ali nema više ni zarade.

U prozvodnji nema mnogo posla, tu je zastupljen uglavnom mašinski rad, ali kad dođe do finalne pripreme i ljuštenja, tu ima ručnog rada, jer ne postoji mašina koja bi mogla mašinski da ga oljušti“, kaže Zoran Tomić, jedan od velikih proizvođača tog lekovitog bilja iz Bavaništa. On preporučuje da se beli slez gaji porodično, na gazdinstvima, koja ne raspolažu velikim površinama. Dovoljno je pola hektara do hektar. Otkupljuju ga firme koje se bave otkupom lekovitog bilja, pakovanjem, daljom distribucijom, prodajom, kao što su brojne radnje zdrave hrane.

PROČITAJTE: 

Razmnožavanje belog sleza

Beli slez se proizvodi na dva načina: generatitivno i vegetativno. Generativno je razmnožavanje putem semena, a vegetativno putem korena, odnosno deljenjem korena. Ukoliko se opredelite za vegetativnu proizvodnju, onda se materijalu koji se izvadi na jesen, odsecaju glave. Te glave se dele na dva tri ili četiri dela, u zavisnosti od veličine ili potencijala same biljke.

 

„Generativni put je preko proizvodnje rasada. Vi možete u junu da posejete seme belog sleza u hladnim lejama i do oktobra taj rasad stigne. On se zatim vadi i stavlja na određeno mesto na plantaži, gde će biti narednih godinu dana do sledećeg oktobra kada se vadi i kada opet postoji mogućnost za ponavljanje ciklusa“, objašnjava Tomić i dodaje da se beli slez ponekad mora zaštiti od zelenog buvača koji napada njegov list.

PROČITAJTE: 

Proces proizvodnje kockica za čaj

Koren koji je izvađen pere se u mašini za pranje, a onda se ide na čišćenje malih repića, a to se sve radi ručno. Sitne žilice sa korena bi morale da se odstrane, kako bi se pristupilo sto lakšem ljuštenju epitela na korenu. „Kada se sve to završi, dolazi do paranja tog oljuštenog korena u šipke, koje su širine otprilike jedan puta jedan centimetar. Sve se to radi ručno, para se nožem, a postoji i alat kojim se seku kocke belog sleza, te tako one konačno budu dimenzija jedan kubni centimetar. To se zatim suši i dolazi do proizvodnje suve kocke koja se koristi za čajeve“, objašnjava Zoran ceo proces proizvodnje.

On je sve učinio da sebi olakša, te je čak napravio priručne mašine i alatke, koje mu mogu olakšati ceo posao. „Kad ispitujete neki posao on vam sam pokaže kako treba da radite. Nešto malo čujete, pročitate na internetu a i sami vidite, dođete do zaključka“, priča Tomić.

 

Bavanište se od šezdesetih bavi lekovitim biljem

Ova porodica bavi se proizvodnjom bilja decenijama. Gaje na 20 hektara kamilicu, nanu, žalfiju, a sad su krenuli sa smiljem. Gaje još lavandu, ehinaceu, piskavicu, crni kim. „Bavanište se od 1963 godine bavi ovom proizvodnjom. Lekovito bilje u Bavanište je prvi doneo Stevan Brdarski, on je bio jedan od poznatijih fitoterapeuta u Banatu, a to je bio moj ujak“, kaže Zoran.

3.000 evra zarade od belog sleza

Milan Nikolić iz Ostojićeva takođe se bavi ovom proizvodnjom, a donosi i računicu: „Može oko 4.000 evra po jutru da se zaradi. Ali imate tu troškove. Ostane vam čisto oko 3.000 evra ako sami radite i ne koristite pomoć radnika. Što se tiče mene, ja imam svoje seme, pa tu nemam trošak. Inače, ni seme nije skupo, košta oko 6.000 dinara/kilogram“. Za jutro sleza potrebno je dva kilograma semena. Seje se na razmak od 50 centimetara.

Najbolje sejati beli slez krajem marta

Za beli slez je važno da zemljište bude rastresito – najbolje glina ili peskovito zemljiste. Seme bi trebalo da se seje plitko, tri do četiri centimetara, kako bi dobilo vlagu. Najbolje vreme je krajem marta. Potrebno je okopavati, u zavisnosti od trave. U zavisnosti od toga gde se finalni proizvod plasira zavisi i njegova zaštita. Ako se beli slez gaji u konvencionalnom sistemu, onda se koriste standardni insekticidi, koji se koriste i za krompir. Međutim, isprska se najviše do dva puta.

*Milan kaže da se sadnjom semena – više dobija:

„Seme se sadi gušće pa je i rod gušći. Dobar slez i dobar rod bi bio da dobijete 300 do 400 grama belog sleza po jednoj biljci, odnosno 1.000 kilograma po hektaru“.

(BalkansPress / Agroklub.rs)

Scroll to top