Kada organizam prepozna simptome stresa on odmah šalje znak nadbubrežnoj žlezdi da počne sa lučenjem tri hormona koji će stvoriti određene odgovore na stres.

Nadbubrežna žlezda je jedna od najznačajnijih žlezda u organizmu, koja proizvodi veoma značajne hormone za rad celog organizma, piše Kodren.com.

Kao što joj ime kaže, nalazi se iznad (ili bolje rečeno, pored) bubrega, jer svojom sekrecijom utiče na njihov rad, ali i na izbacivanje viška hormona iz organizma.

 

Iako je donekle logično da budu simetrične, jer se nalaze iznad simetričnih organa, one to nisu. Desna žlezda je u obliku trougla, dok je leva više u obliku polumeseca. Sastoji se iz tri dela, kapsule, kore i moždine i svaki od tih delova luči određenu vrstu hormona.

Nadbubrežna žlezda je zadužena za lučenje nekoliko važnih hormona, od kojih su najvažniji:

Polni hormoni

Kod muškaraca testosteron se inače luči u testisima, međutim, u slučajevima da se to ne dešava, u pomoć uskače nadbubrežna žlezda sa androstenedionom, DHEA i DHEA-S hormonima koji se mogu pretvoriti u testosteron. Kod žena luče ženske polne hormone, estrogen i progesteron.

Kortizol

Nadbubrežna žlezda takođe utiče na lučenje kortizola, hormona zaduženog za regulisanje ciklusa spavanja i buđenja, što dalje utiče na rad celog organizma.

*Foto: Shutterstock

Aldosteron

Hormon koji utiče na sekreciju minerala iz organizma zove se aldosteron i luči se u kori nadbubrežne žlezde.

Adrenalin, noradrenalin i dopamin

Kada organizam prepozna simptome stresa on odmah šalje znak nadbubrežnoj žlezdi da počne sa lučenjem tri hormona koji će stvoriti određene odgovore na stres. Prvo će usporiti metabolizam, pojačati opreznost a onda i odgovor na spoljašnje signale. U zavisnosti koliko dugo stres traje, nadubrežna žlezda će pojačavati ili smanjivati sekreciju ovih hormona.

 

Jedna od posledica dugoročnog stresa javlja se usporen rad ili "uspavanost" nadbubrežne žlezde ("adrenal fatigue"). Ova situacija podrazumeva da ona ne može da stvori suspstance koje su neophodne za normalan rad organizma. U nedostatku adrenalina, kortizola, dopamina ili polnih hormona, organizam ne može da funkcioniše normalno, pa dolazi do usporenog rada ili problema u normalnom radu organizma.

Najteži oblik bolesti nadbubrežne žlezde je tumor nadbubrežne žlezde ili adenom. Simptomi ovog oboljenja zavise od toga koji deo žlezde je oboleo odnosno, koje hormone ova žlezda luči u većoj količini ili manjoj nego što je potrebno.

*Foto: Profimedia

Tako se kod tumora nadbubrežne žlezde mogu javiti pojačane muške karakteristike kod ženaili ženskih kod muškaraca, ukoliko je zahvaćena kora nadbubrežne žlezde. Isto tako mogu se javiti simptomi pojačanog lučenja kortizola, poput povećane težine, masnoće u gornjem delu tela (naročito iza ramena i lopatica), mršavost nogu, neredovne menstruacije, visok krvni pritisak, osteoporoza, modrice i opšta potištenost i depresija.

Konačno, tumor nadbubrežne žlezde može izazvati i pojačano lučenje adrenalina što vodi u visok krvni pritisak, slabost i grčeve u mišićima. Nekada se adenom otkrije tek kada počne da pritiska okolne organe. Tada se dijagnoza može postaviti jedino ultrazvukom nadbubrežne žlezde u lekarskoj ordinaciji.

 

Ipak, jedna od najčešćih bolesti nadbubrežne žlezde je usporen rad žlezde izazvan smanjenim lučenjem adrenalina. Može se javiti kao odgovor na dugoročni stres, kada organizam iscrpi sve depoe adrenalina i prestane da adekvatno odgovara na stres. Tada se javlja opšta slabost, depresija, apatija, mutan vid i hroničan umor.

Ukoliko dođe do usporenosti rada ili tumora nadbubrežne žlezde, postoji mogućnost iprirodnog lečenja i regulisanja njenog rada. Tako se njen rad može kontrolisati i regulisati i uz pomoć ishrane ili utvrđivanju uzroka tih problema, a među njima prvi je stres.

*Foto: Shutterstock

Zato je važno na vreme prepoznati simptome stresa i smanjiti ga na najmanju moguću meru. Neki od korisnih saveta mogu biti:

- Smanjiti nivo kofeina tokom dana – odnosno piti manje kafe;

- Povećati količinu proizvoda od kokosa, naročito kokosovog mleka – dokazano poboljšava rad nadbubrežne žlezde;

- Povećati količinu korisnih masti, poput omega-3 masti kojih najviše ima u ribljem mesu;

- Povećati količinu povrća, naročito zelenog (poput spanaća, kelja, zelja i slično)- ali ne preterivati u voću;

- Uzimati vitamin B16 i selen – dokazano poboljšavaju rad nadbubrežne žlezde.

- Smanjiti stres ili barem naučiti da prepoznate simptome stresa tako da ga možete smanjiti ili ublažiti njegove posledice čim se pojave. Rešavajte probleme dugoročno i pronađite vremena za odmor i opuštanje od svakodnevnih problema.

(BalkansPress / Stil.kurir.rs)

Scroll to top