Jedan od najčešćih malignih tumora u Srbiji, ali i u svetu je rak pluća. Od njega u našoj zemlji godišnje oboli više od 5.500 ljudi, a umre oko 4.500 pacijenata.

Sve češće na ulicama Srbije mogu se videti mladi ljudi s cigarom u ustima. Pored toga što pakla košta oko 200 dinara, pušenje ozbiljno može da ugrozi zgravlje – izaziva rak! Tako da faktički ljudi kupuju svoju bolest! Bizarno, zar ne? To je vodeći maligni karcinom među muškarcima, a posle raka dojke, debelog creva, to je treći po učestalosti uzrok obolevanja i drugi uzrok umiranja među ženama posle raka dojke!

 

Prof. Dragana Jovanović sa Klinike za pulmologiju KCS i predsednice Respiratornog udruženja Srbije kaže da se naša zemlja po obolevanju i smrtnosti od raka pluća, nalazi na drugom mestu u Evropi.

Samo u periodu od 1999. do 2009. godine u Srbiji je zabeležen porast broja obolelih od raka pluća za 27,4 odsto, a porast je više nego duplo veći kod žena nego kod muškaraca. Upitana da li bombardovanje i osiromašeni uranijum imaju veze sa povećanjem broja obolelih, ona kaže da ima mesta za razmišljanje o tome, ali se prvo moraju utvrditi činjenice, pa tek onda izaći sa podacima.

– Pušenje je glavni rizik za nastanak raka pluća i ono je odgovorno za pojavu bolesti kod približno 90 odsto muškaraca i 80 odsto žena. Zvanična istraživanja pokazuju da u Srbiji 2014. godine registrovano da oko 35 odsto populacije puši – rekla je Jovanović.

Ona kaže da strastveni pušači od svoje 55. godine treba da idu na redovne godišnje preglede, odnosno na takozvani niskodozni skener pluća, ali da moraju i da znaju da on ne može otkriti kod svih karcinom puća. Bolest se obično otkrije kasno u odmakloj fazi jer su simptomi bolesti nespecifični i neodređeni. Kad se simptomi pojave, obično je reč o već odmakloj fazi bolesti.

 

Simptomi koji ukazuju na pojavu karcinoma pluća su suv kašalj ili s iskašljavanjem sekreta, otežano disanje ili gušenje, bol u grudnom košu, neobjašnjiv umor, ponekad iskašljavanje sukrvice ili krvi, otok vrata i lica, osećaj nedostatka vazduha, gubitak apetita i telesne težine, promuklost, bol u grudima, ramenu ili leđima.

Ona pojašnjava da treba imati na umu da su kašalj s iskašljavanjem i otežano disanje takođe uobičajeni simptomi pušačkog bronhitisa i hronične opstrukcije bolesti pluća, pa ti ljudi često promenu karaktera ili inteziteta kašlja ne dovode u vezu s ovom teškom bolešću.

– Često se javlja i promuklost koja ne prolazi uz iskašljavanje krvi. Osobe sa plućnim karcinomom ponekad imaju česte respiratorne infekcije, poput zapaljenja pluća, koje mogu da budu i jedina manifestacija postojećeg karcinoma – pojašnjava ona.

Kod najmanje trećine pacijenata koji imaju karcinom pluća, javlja se izraženi gubitak telesne mase i malaksalost. Nespecifični simptomi su i bol u ramenu ili ruci, te se dešava da se pacijenti dugo leče pogrešno – fizikalnom terapijom, kod reumatologa ili neurologa, dok ne postane očigleno da je reč o uznapredovalom karcinomu pluća.

Genetika, takođe, igra značajnu ulogu kod karcinoma pluća te su u većem riziku da obole od ove bolesti osobe kojima je član porodice imao rak pluća, rak grla i bilo koje druge maligne tumore.

 

Šanse za izlečenjem, pojašnjava Jovanović, su decenijama imali pacijenti kojima se bolest otkrije u ranoj fazi, koji su operisani, a u poslednjih 15 godina situacija se drastično menja pojavom persolizovane, molekularne-biološke terapije, imunološke terapije uz pomoć kojih je preživljavanje za neke pacijente u metastaskoj, raširenoj bolesti moguće i godinama.

Zahvaljujući personalizovanoj terapiji, vreme preživljavanja za neke pacijente sa adenokarcinomom pluća lečene molekularnom terapijom se u današnje vreme meri u godinama, a ne više u mesecima.

– Danas smo svedoci i brzog razvoja imunološke terapije različitih malignih bolesti, koja predstavlja pravu revoluciju u lečenju, takođe i karcinoma pluća sa odličnim rezultatima, i sa ovim tipom terapije se beleže delimična ili potpuna povlačenja metastatskih tumora u izvesnom procentu, dugotrajna preživljavanja – pojašnjava ona.

Imunološka terapija do sada je našim pacijentima bila dostupna samo kroz učešće u kliničkim studijama, iako se već daje u većini evropskih zemalja. Ti lekovi omogućavaju i podstiču da naše posebne odbrambene antitumorske ćelije uspešno ubijaju ćelije raka u organizmu. Na taj način se postiže osnovni cilj u lečenju raka, a to je da se pretvori u hroničnu dugogodišnju bolest, poput drugih nemalignih bolesti.

(BalkansPress / Telegraf.rs)

Scroll to top