U laboratorijama beogradskog Zavoda za javno zdravlje, gde se vrše analize od značaja za građane. Nedozvoljene materije i u farbama za kosu i bojama za tetovažu. Hrana pod lupom.

Stručnjaci Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda (GZZJZ) samo u bakteriološkoj laboratoriji godišnje urade oko 260.000 najrazličitijih analiza, dok se iz oko 20.000 uzoraka uradi više od 60.000 analiza na HIV, polno prenosive bolesti, zoonoze, lajmsku bolest... U laboratorijama Zavoda, pored široj javnosti poznatih analiza koje “pokrivaju” epidemije gripa, trovanja, ili zagađenja vazduha, svakodnevno se kontroliše i ispravnost hrane, napitaka, zemljišta, kozmetike, raznih preparata, predmeta za opštu upotrebu, igračaka...

Odeljenje kliničke mikrobiologije prva je “stanica” naše patrole u ovoj eminentnoj zdravstvenoj ustanovi. Ovde se analiziraju uzorci koji su uzeti od građana koji su sami došli ili oni koji su doneti iz domova zdravlja.

 

- Na serološkoj dijagnostici se radi vizuelizacija nevidljivih procesa u organizmu, nakon prodora virusa i bakterija - objašnjava nam mikrobiolog dr sc. med. Tijana Relić, šef odseka za serologiju GZzJZ. 

- Reč je o HIV i drugim polno prenosivim infekcijama, lajmskom bolesti, kao i analizama neophodnim za vantelesnu oplodnju. Takođe, kod nas stižu i uzorci za utvrđivanje oboljenja koja se prenose sa životinja na ljude (razne vrste zoonoza).

U bakteriloškoj laboratorija rade se analize urina, stolice, raznih vrsta briseva - grla, nosa, oka, uha, kože... Iz godine u godinu, broj analiza raste.

U laboratorijama Zavoda radi visokostručan kadar 

- Iako postoje brojne privatne laboratorije, građani i dalje dolaze kod nas i ukazuju nam poverenje - ističe mikrobiolog dr Branislava Zlatar, načelnik Jedinice za kliničko--dijagnostička testiranja. 

 

- Zahvaljujući najsavremenijim aparatima koje imamo, među retkim smo ustanovama u regionu po mogućnosti da precizno identifikujemo uzročnike u kratkom vremenskom roku (48 uzoraka po satu, a krajnje rezultate je moguće dobiti u vremenskom okviru 24-48 časova). To je veoma značajno, naročito kada su u pitanju sumnje na neku zarazu u kolektivima, uzrokovanu prisustvom bakterija i njihovih toksina (salmonele, stafilokoknog toksina i ostalih). Brzina rane identifikacije uzročnika ima veliki značaj i u adekvatnoj primeni antibiotika u cilju brzog zaustavljanja i lečenja bakterijskih infekcija.

U LABORATORIJI za humanu ekologiju i eko-toksikologiju, najvećoj u Srbiji, obavlja se oko 500 akreditovanih analiza - od ispitivanja prisustva pesticida u zemljištu, voću, povrću, nedozvoljenih sastojaka u hrani, vodi, vazduhu, u predmetima za opštu upotrebu, igračkama, kozmetici, raznim preparatima... Moderna oprema omogućava utvrđivanje veoma niskih koncentracija hemijskih zagađenja, a nove tehnologije mnogo brže utvrđivanje prisustva različitih bakterija u uzorcima hrane i vode, čime se trajanje analize može skratiti sa pet na dan-dva.

Detaljne provere i stalan nadzor omogućavaju da se u visokom procentu predvide ili registruju i najmanje promene i da se deluje pravovremeno, što jeste zadatak preventivne medicine.

Dr Tijana Relić, šef odseka za serologiju GZZJZ

Jedan od takvih primera je da nikada u vodi iz beogradskog vodovoda, koja prolazi trostepenu kontrolu, nismo našli nešto što bi moglo da bude opasno za građane - naglašava primarijus dr Marina Mandić, specijalista higijene i načelnik ove laboratorije. - Svakodnevno ispitujemo i kvalitet i ispravnost uzoraka hrane za vrtiće, koja se priprema u centralnim kuhinjama.

 

Naša sagovornica kaže da su najčešće nedozvoljene materije nalazili u preparatima za mršavljenje i potenciju, a bilo ih je i u bojama za tetovažu, farbi za kosu. Naši sagovornici ističu da visokostručan kadar i dobra opremljenost ove laboratorije duže od pola veka pružaju mogućnost različitim institucijama da ostvare različite vidove saradnje. Za sve to vreme u ovoj laboratoriji su “pekli zanat” i usvajali i razmenjivali nova znanja i metode mnogi stručnjaci, studenti i specijalizanti. 

Lekari rade na savremenim aparatima

Vazduh

Gradski zavod za javno zdravlje kontroliše kvalitet vazduha na devet automatskih i 20 poluautomatskih stanica, u okviru državne i lokalne mreže monitoringa na celoj teritoriji grada Beograda. Ovaj posao obavlja duže od tri decenije.

Procedura

* Analize u Zavodu se rade na osnovu uputa izabranog lekara ili na lični zahtev građana, ali u tom slučaju oni sami snose troškove.

* Uuzorci iz životne sredine, vode i hrane se ispituju po nalogu inspekcije, zahtevu proizvođača, uvoznika proizvoda, državnih institucija.

* Postoji i sistematska kontrola (monitoring) hrane koja se radi po usvojenom godišnjem planu.

(BalkansPress / Novosti.rs)

Scroll to top