Prvi lek za tumor.

Ne čini se mogućim. Ali kažu da je istina. Mali tim izraelskih naučnika objavio je da će za godinu dana imati prvi „potpuni lek“ za rak, prenosi „The Jerusalem Post“. I ne samo to, tvrde da će terapija biti kratka, jeftina i učinkovita te da neće imati nuspojave ili će one biti minimalne.

Lek je nazvan MuTaTo (multi-target toxin), a istraživači kažu da ga se u suštini može smatrati antibiotikom protiv raka jer poseduje tehnologiju „ometanja rasta zloćudnih ćelija na najvišoj razini“.

Ova neverovatna novost u lečenju raka dolazi iz izraelske kompanije „Accelerated Evolution Biotechnologies Ltd.“, osnovane 2000. godine u inkubatoru ITEK u izraelskom naučnom parku „Kiryat Weizmann“ u Nesu Zioni.

 

Učinkovitost

„Verujemo da ćemo za godinu dana imati kompletnu terapiju za rak“, rekao je Den Eridor, predsednik kompanije.

Naime, radi se o biofarmaceutskoj kompaniji u razvoju koja se bavi otkrivanjem i razvojem terapeutskih peptida i za to su razvili platformu SoAP, odnosno tehnologiju za tzv. kombinacijsku biologiju, koja omogućava promene funkcionalnih potencijala, odnosno agonista, antagonista, inhibitora…

„Naš lek protiv raka biće učinkovit već od prvog dana lečenja, koje će trajati nekoliko nedelja s nikakvim ili neznatnim nuspojavama, a cena će biti niža od većine terapija za rak koji su trenutno na tržištu“ rekao je Eridor.

Lek se trenutno razvija u AEBi-u pod vođstvom dr. Ilana Morada, voditelja razvoja, a potencijalno se radi o potpunoj promeni načina borbe protiv raka, u kojoj će se koristiti kombinacija peptida i toksina za uništavanje ćelija raka.

„Jerusalem Post“ je preneo da se ovaj lek protiv raka temelji na bakteriofagima. Naučnici uvode protein s kodiranom DNK u bakteriofag, virus koji zarazi bakteriju. To omogućava proizvodnju terapijskih peptida i istodobno delovanje na više receptora zloćudnih ćelija.

Jedan tim naučnika prošle godine dobio je Nobelovu nagradu za svoj rad na prikazu bakteriofaga u evoluciji novih proteina, posebno za proizvodnju terapije antitijelima, a AEBi radi nešto slično, ali s peptidima, spojevima dveju ili više aminokiselina povezanih u lancu. Prema Moradu, peptidi imaju nekoliko prednosti u odnosu na antitijela, uključujući i to da su manji, jeftiniji i jednostavniji za proizvodnju i regulaciju.

Inače, u Sjedinjenim Američkim Državama i drugim velikim farmaceutskim središtima već je odobreno više od 60 peptidnih lekova, a peptidi nastavljaju ulaziti u klinički razvoj lijekova snažnim tempom, ističu u „The Jerusalem Postu“.

 

Cilj terapije

Naime, sa starenjem stanovništva rak je sve veći zdravstveni problem, na što upozorava i Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Procenjuje se da je u svetu bilo čak 18,1 miliona novih slučajeva i 9,6 miliona smrtnih slučajeva u prošloj godini, a takođe se kaže da će jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena u svetu dobiti rak tokom života.

Jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena umire od zloćudne bolesti. Osim toga, svaka šesta smrt na svetu posledica je raka, što ga čini drugim vodećim uzročnikom smrti, odmah iza kardiovaskularnih bolesti.

Objašnjavajući cilj nove terapije, Morad navodi kako se verovatnoća višestrukih mutacija stanica raka koje bi modificirale sve ciljane receptore istodobno dramatično smanjuje s brojem korištenih ciljeva.

„Umesto da napadamo receptore jedan po jedan, napadamo tri u isto vreme. Čak ni rak ne može mutirati svoja tri receptora istodobno“, kaže Morad.

Nastavlja objašnjavati kako mnoge ćelije raka aktiviraju mehanizme detoksikacije kada su u stresu zbog lekova. „Izbacuju“ lekove ili ih modificiraju da budu neučinkoviti. No, naglašava i da je za tu detoksikaciju potrebno vreme, pa se Morad oslanja na jaki toksin koji će s velikom verovatnoćom uništiti ćelije raka pre nego što dođe do njihove detoksikacije.

 

Rast ćelija

Mnogi citostatici, lekovi protiv raka, usmereni su na brzorastuće ćelije, ali matične ćelije raka ne rastu brzo i mogu izbeći ove „napade“ lekovima. To znači da, kad lečenje završi, mogu opet generisati rak.

„Drugim rečima, ako se rak ne uništi, preostale ćelije mogu ponovno mutirati, a to znači povrat bolesti koja ovog puta postaje otporna na lečenje“, rekao je Morad.

Cilj leka MuTaTo su višestruki ciljani napadi na ćelije raka, što osigurava da budu uništene. Lek se ponaša kao hobotnica koja se može uvući na mesta koje velike molekule drugih lekova ne mogu dosegnuti.

„Peptidni delovi MuTaToa su vrlo mali, tek sa 12 aminokiselina, i nemaju krutu strukturu, što bi inače celu molekulu činilo neimunogenom i u većini slučajeva omogućilo ponovljeno davanje leka“, kaže Morad. Dodaje da bi ova vrsta lečenja mogla i dramatično smanjiti pojavu mučnine koju izaziva većina postojeće terapije za lečenje raka.

Lek MuTaTo sadrži kombinaciju nekoliko vrlo specifičnih peptida koji ciljaju više vrsta ćelija raka istodobno, a koncept je uspoređen s trostrukim koktelom koji je pomogao da se AIDS promeni iz smrtonosne u hroničnu bolest.

Prema Moradu, lečenje raka MuTaToom će biti osmišljeno posebno za svaku osobu. Svakom pacijentu radiće se biopsija, a analiza će pokazati koji su receptori prekomerno izraženi.

„Pojedincu bi se tada dao molekulski koktel potreban za lečenje njegove bolesti. No, za razliku od HIV-a i AIDS-a, gde pacijenti moraju uzimati koktel do kraja života, zloćudne bi ćelije MuTaToom bile brzo uništene, a lečenje bi trajalo nekoliko nedelja“.

Eridor je rekao da je AEBi u procesu izrade specifičnih peptida koji će činiti veliku banku ciljanih toksičnih peptida koje je teško uništiti u potpunosti.

Kompanija je završila eksperimente lekom na miševima, koji su, kažu naučnici „inhibirali rast ljudskih ćelija raka i nije bilo nikakvog učinka na zdrave mišje stanice“, piše „Jerusalem Post“. Uskoro će AEBi započeti klinička ispitivanja koja bi mogla biti dovršena za nekoliko godina, što bi omogućilo dostupnost lečenja u specifičnim slučajevima.

(Izvor: Mediji)

Scroll to top