Obraćanje profesionalcima iz oblasti mentalnog zdravlja je jedan od načina da aktivnije i ambicioznije sagledamo uzroke smetnji i pokrenemo proces rada na sebi.

Psihički problemi nisu zaobišli našu naciju, samo smo mi još uvek neodlučni i sramežljivi kada treba da potražimo stručnu pomoć. Psihologu ili psihoterapeutu obraćamo se u krajnjoj nuždi ili kada problemi uništavaju nas, a samim tim i našu porodicu.

To ne bi smelo da bude tako, jer problemi koji uzrokuje stres i depresiju mogu lako da nas unište.

Specijalista medicinske psihologije na Klinici za psihoterapiju Vojnomedicinske akademije, doktor Goran Kličković za Stil odgovara na neka od veoma važnih pitanja:

 

1. Kada je pravo vreme da čovek ode kod psihologa i potraži pomoć?

Ljudi se obraćaju psihologu ili psihoterapeutu onda kada aktuelna kriza, smetnje, tegobe ili simptomi, narastu do te mere da trpljenje više nije moguće.

Iskustvo pokazuje paradoksalno, što je tegoba ili trpljenje veće - veća je motivacija za suočavanje sa problemom.

Problemi koji uzrokuje stres i depresiju mogu lako da nas unište

*Problemi koji uzrokuje stres i depresiju mogu lako da nas unište / FOTO: Profimedia

Čovek je tada spremniji i istrajniji u tome da sagleda razloge i uzroke problema. Kriza nastaje kada životni događaj ili stresor nadiđu naše iskustvo i aktuelni emocionalni kapacitet.

PROČITAJTE: Dr Tomić sa VMA o aneurizmi aorte: Ova bolest je gora od srčanog udara, a evo kako nastaje!

U procesu rada na sebi, u sklopu psihološkog savetovanja, vremenom se simptomi i tegobe ublažavaju jer njihova signalna funkcija gubi na značaju nakon što se fokusiramo na problem.

 

2. Koji su to signali koji ukazuju na mogući nervni slom i kako ih prepoznati?

Signali su promene, odnosno pojava jedne specifične ili opšte disfunkcionalnosti, ali i trpljenje koje osećamo kada naši kapaciteti nisu dovoljni da se adaptiraju na promenu odnosno na neki životni događaj. Ispoljavaju se kao promene raspoloženja, zdravstvene smetnje, promene ponašanja, neefikasnost i tako dalje.

Da ponovimo, što je kriza intenzivnija i trpljenje veće - ljudi se pre pokrenu. A ako su smetnje blaže, podnošljivije, mi smo skloni da se adaptiramo, da podignemo nivo adaptacije na trpljenje i ignorišemo signale.

3. Kako se osloboditi stresa i njegovog negativnog uticaja na zdravlje?

Važno je da se pokrenemo i aktivno pristupimo rešavanju problema. Da pokušamo da sagledamo šta je to u našem iskustvu i životnom stilu što nas dovodi do disfunkcionalnosti i tegoba.

Obraćanje profesionalcima iz oblasti mentalnog zdravlja je jedan od načina da aktivnije i ambicioznije sagledamo uzroke smetnji i pokrenemo proces rada na sebi. To je relativno dugotrajan proces, ali jedino uvidi i promena nekog dela našeg emocionalnog iskustva dovode do trajnijeg rešenja.

(BalkansPress / Izvor: Stil.kurir.rs)

Scroll to top