Adrenalne žlezde su minijaturne žlezde smeštene tik iznad vrha bubrega. Zbog toga se još nazivaju i nadbubrežne žlezde. Proizvode više od 50 hormona koji regulišu mnogo toga u organizmu: seksualnu funkciju, telesnu težinu, emocionalno stanje...

Veoma su važan deo endokrinog sistema i utiču na celokupno stanje organizma i njegovo zdravlje.

Između ostalog, adrenalne žlezde proizvode i kortizol, hormon stresa. Sa depresijom i nervozom njegova količina se povećava, a ako taj negativni period predugo traje, dolazi do premora žlezda i sindroma adrenalnog umora.

PROČITAJTE: On je novi Ginisov rekorder: Upoznajte najstarijeg stanovnika sveta

 

Šta je sindrom adrenalnog umora

Sindrom adrenalnog umora ili stresni sindrom glavni je razlog zašto ljudi u 21. veku imaju probleme s hormonima i potrebu za posetom endokrinologu. Vezuje se za preterano lučenje hormona stresa, a ispoljava se hroničnim umorom i depresijom.

U čitav proces uključen je, naravno, mozak. Kada se prepozna stres ili strah, mozak šalje signal nadbubrežnim žlezdama da aktivno proizvode hormon adrenalin. On ulazi u tkiva, forsirajući žlezde da proizvode veće doze kortikosteroida (hormoni kore nadbubrežnih žlezda). Tada se hormonalni balans narušava, a ispašta celo telo, najviše srce i krvni sudovi.

*foto: Shutterstock

Najčešći uzroci sindroma adrenalnog umora:

  • Nekvalitetan san;
  • Nedostatak vitamina i minerala;
  • Rigorozne dijete ili izgladnjivanje;
  • Stresne situacije koje dugo utiču na čoveka;
  • Loša životna okolina ili izloženost zagađenom vazduhu.

Adrenalni umor najčešće se primećuje kod ljudi koji pretežno sede čitavog dana, a u posebnom riziku su ljudi koji pate od dijabetesa, poremećaja rada štitne žlezde, kao i žene koje koriste kontraceptivne pilule bez preporuke lekara, odnosno na svoju ruku.

Simptomi sindroma adrenalnog umora 

Kada dođe do disbalansa, nadbubrežne žlezde trude se da rade punim kapacitetom i izvrše svoje osnovne funkcije. Ali, višak nekih hormona nastaje kao posledica nedostatka drugih, a prvi znak toga jeste hronični umor. To je stanje iscrpljenosti koje ne prolazi ni nakon dugog i čvrstog sna, a polako počinje da utiče i na kvalitet života i sposobnost rada.

 

Ovo su karakteristični simptomi:

  • Nesanica uprkos jakom umoru;
  • Žudnja za slatkišima;
  • Poremećaj pažnje, nemogućnost koncentracije;
  • Osećaj slabosti u mišićima;
  • Naglo gojenje;
  • Problemi sa kožom, noktima i kosom;
  • Izražena razdražljivost sa atipičnim agresivnim ispadima;
  • Pojava alergija, osipa i crvenila;
  • Grčevi u mišićima listova.

*foto: Profimedia

Sindrom adrenalnog umora često dolazi zajedno sa depresijom. Usled nedostatka estrogena i testosterona, seksualna želja se smanjuje ili nestaje potpuno. Sa druge strane, višak hormona aldosterona podiže krvni pritisak i palpitacije srca, izazivajući osećaj terperenja ili bol u grudima.

Lečenje i prevencija sindroma adrenalnog umora

Iako se ne smatra zasebnom bolešću, sindrom adrenalnog umora ne sme da se ignoriše, jer disbalans hormona može da bude uzrok drugih, opasnih stanja: neplodnosti, tumora materice, povišenog šećera, drastičnog pada imuniteta...

 

Sindrom se otkriva ultrazvukom nadbubrežnih žlezda i proverom nivoa hormona adrenalina, testosterona i estrogena.

Kod lečenja ovog sindroma važno je paziti na ishranu, i to na sledeći način:

  • Izbegavajte gazirana pića, kafu, jake čajeve i alkohol;
  • Izbacite šećer, slatkiše, testa koliko god možete;
  • Eliminišite rafinisana ulja, margarin i slične namaze iz ishrane;
  • Jedite više svežeg voća i meda, kao zaslađivač koristite steviju;
  • Povećajte unos morske ribe, morskih plodova i morskih trava;
  • Za užinu jedite orašaste plodove i sveže povrće;
  • Ubacite kupus, spanać, avokado i laneno seme na jelovnik;
  • Unosite dovoljno cinka, magnezijuma, askorbinske kiseline i vitamina B grupe.

Prvi rezultati ovakve ishrane videće se nakon 3-4 meseca. Mora se biti uporan, jer je u pitanje sistemsko lečenje ishranom i trebalo bi da istrajete u tome bar godinu dana.

Kod sindroma adrenalnog umora važno je paziti i na emocionalni balans, odnosno raditi na prevenciji nervoze i izbacivanju stresa:

  • Spavajte bar 8 sati, ako je moguće dremnite i tokom dana;
  • Što češće šetajte, upišite se na ples, plivanje, jogu, vozite bicikl...;
  • Družite se s pozitivnim ljudima, gledajte komedije;
  • Častite sebe opuštajućim tretmanima, masažama...

(BalkansPress / Izvor: Stil.kurir.rs)

Scroll to top