Neurorazvojni poremećaji, koji uključuju autizam, ADHD poremećaj, disleksiju i druga kognitivna oštećenja, pogađaju milione dece širom sveta, a frekventnost nekih dijagnoza se izgleda povećava.

Pregled koji je objavljen u Neurološkom žurnalu Lanset, kaže da su vesti toliko ozbiljne da se apeluje na reviziju regulatornih procesa širom sveta kako bi se zaštitili mozgovi dece.

„Prema kliničkim informacijama na odraslim pacijentima znamo da ove hemikalije mogu da uđu u mozak kroz krv i uzrokuju neurološke simptome“, rekao je dr Filip Grendžin, jedan od autora istraživanja.

„Kada se ovo dogodi kod dece ili trudnica, te hemikalije su ekstremno otrovne, pošto je mozak u razvoju veoma ranjiv organ, a efekti su permanentni“.

Glavnih 5 otrovnih hemikalija su olovo, metil-živa, arsenik, polihlorovani bifenili (PCB) i toluen.

Ljudi su izloženi trovanju metil-živom u svojoj ishrani, posebno kroz konzumaciju ribe i morskih plodova, ali i kroz konzumaciju pirinča kada se uzgaja u okolini bogatoj metil-živom.

 

 

Ljudi su izloženi elementarnoj ili neorganskoj živi kroz udisanje okolnog vazduha i iz amalgamskih plombi. Istraživanja su pokazala da žene, koje su izložene većim količinama žive, imaju duplo veće nivoe antitela koja su povezana sa autoimunim poremećajima poput artritisa i lupusa.

U dovoljnim dozama, metil-živa može da pogodi nervni sistem u razvoju kod fetusa i dece.

Kod odraslih, povećani nivoi izlaganja metil-živi mogu da dovedu do neuroloških problema, kao što su gubitak pamćenja ili tremor, ali i do kardiovaskularnih i imunih bolesti.

Vakcine su posebno problematične po pitanju trovanja dece. Iako je timerozal (konzervans na bazi žive), zabranjen, 60% svih vakcina protiv gripa ipak sadrži ovaj smrtonosni neurotoksin. On se metaboliše u otrovnu i štetnu metil-živu, koja se metaboliše u još otrovniju neorgansku živu i zadržava u telesnim tkivima.

U najvećoj opasnosti su trudnice i mala deca.

Još šest hemikalija je dodato na listu. To su mangan, fluoridi, tetrahloretilen, grupa jedinjenja pod nazivom polibromovani difenil etri, kao i dva pesticida, hlorpirifos i dihlorodifeniltrihloretan (DDT).

„Iz godine u godinu pronalazimo nova jedinjenja koja oštećuju mozak u razvoju kod fetusa i dece“, kaže Landrigan, jedan od autora istraživanja.

Kako bi ispitali štetnost fluorida, koji se alazi u česmenskoj vodi u mnogim područjima, Grendžin i Landrigan su analizirali dvadesetsedmoro dece, većinom u Kini, koji su bili izloženi fluoridima u pijaćoj vodi u visokim koncentracijama. Podaci su pokazali sniženje koeficijenta inteligencije za oko 7 poena.

Autori su zabrinuti i povodom sledećeg:

„Bojimo se da postoje brojne druge hemikalije, koje se nalaze u redovnim proizvodima s kojima smo u kontaktu svakoga dana, a koje imaju potencijalno štetno delovanje na mozak u razvoju i nikad nisu testirane“.

Dr Beri Blekli, profesor toksikologije na Univerzitetu Saskačivan, slaže se da efekti industrijskih hemikalija moraju strožije da se regulišu.

„Fetus je jedinstveno podložan razvojnim poremećajima…koji mogu dovesti do imunih poremećaja i poremećaja ponašanja, kao i reproduktivne disfunkcije kasnije u životu“, rekao je Blekli.“Često su efekti povezani sa niskim nivoima izloženosti hemikalijama tokom trudnoće“.

 

 

Tu je i rastući problem zagađenja toksinima koji pogađaju hormonalne sisteme. Zalihe vode su recimo, zagađene sa oko 30.000-100.000 hemikalija ili droga koje utiču na sekundarne seksualne osobine kod dečaka.

Landrigan i Grendžin kažu da bi sve netestirane hemikalije u upotrebi i sve nove hemikalije trebalo da budu testirane na razvojnu neurotoksičnost.

Ovo nije nov koncept. U Evropskoj uniji se od 2007. primenju propisi pod nazivom REACH – registracija, evaluacija, autorizacija i zabrana hemikalija – kako bi se ljudi zaštitili od hemikalija.

„Znamo dovoljno da možemo da kažemo da je potreban poseban naglasak na zaštitu mozgova u razvoju. Ne pričamo više samo o određenim hemikalijama. Pričamo o hemikalijama uopšte“, rekao je Grendžin.

„Posedujemo metode za testiranje i protokole da odredimo da li su hemikalije otrovne za moždane ćelije. Ako posmatramo globalno, više generacija dece je izloženo olovu, živi i drugim supstancama, kao i supstancama koje još nisu testirane, a sumnja se da toksično deluju na mozak u razvoju“.

Landrigan regrutuje trudnice za novo istraživanje u cilju testiranja izlaganja hemikalijama. On je rekao da je neizbežno da se u narednih par godina još hemikalija doda na listu.

(Izvor: Webtribune.rs)

Scroll to top