Svi smo mi u svojim vezama ili brakovima okvirno i jedno i drugo. Od ljubavi do kratkog spoja ne dolazi zato što je neko od partnera lošiji ili bolji. 

Prihvatajući takvu činjenicu već smo na pola puta da zajednički suživot obasjamo svetlom umesto tamom. Svetlo je različitost naših osobina, ambicija, prioriteta…

Zato je potraga za srodnom dušom zapravo velika zabluda koju razotkrije vreme. Rezultat srodnosti obično završava dosadom. A dosada je ubica i najveće ljubavi dvoje ljudi. Setimo se toga pre nego što optužimo partnera.

 

Ako nas doživljaj naše različitosti emotivno urušava, ponižava ili nas obostrano čini napetim, tada nismo shvatili misteriju pojma ljubav. Takva misterija ne obvezuje na podelu zadataka. To bi značilo da tu esenciju života iskorišćavamo, pravdajući se nekim izmišljenim pravilima. Ljubav s pravilima poprima devijantan oblik života koji podjednako umara oba partnera.

*Foto: Profimedia

Šta je prava ljubav, a šta ne

Umoran odnos ne završava u krevetu pomirenja nego na sudu. Kada ljubav uđe u sudske spise, nikome se dobro ne piše. Njoj tamo sigurno nije mesto. Suditi ljubavi može samo neupućen čovek koji je taj sveti osećaj loše upotrebljavao.

Jer, ljubav i praksa potpuno se razlikuju u svom smislu i svrsi. U najužem smislu reči ljubav podrazumeva dopuštanje, a praksa usavršavanje. Međutim, uvek ima pomoći, posebno kada je čovek zbunjen nečijim ponašanjem. Očekujemo jedno, a dobijemo sasvim suprotno.

*Foto: Profimedia

Korelacija ljubavi i ega

Ego je čoveku potreban za psihofizički opstanak. Svesnost da postojimo i da možemo činiti dela pomaže nam da ne odustanemo i kad je najteže. Zato ga se ne odričemo, nego ga podstičemo. On je svojevrsna obrana od određenih napasti života. Kako ne bismo postali nečija igračka, mi koristimo paletu ponuda našeg ega.

 A paleta nas često uvodi u stanje pretencioznog poimanja sebe kao osobe. Ako sam nešto stvorio, to je moje. Jalova garancija srećne budućnosti s nekim. Prisvajanje je mnogima priselo, jer je dobra podloga da u odnosima stvori konkurenciju. A konkurencija naše duše zavije u crnu energiju.

 

Zato je ego crna rupa naše ljubavi koja će kad-tad usisati osećaje dvoje ljudi. I šta preostaje? Praznina. Ona se vidi u očima čoveka, makar je čovek sakrivao i od sebe i od drugih. Jesmo li zaslužili takav život? Nismo.

Ali to zavisi od naše predaje. Predamo li se preterano egu misleći kako će on održati ljubav živom, čekaju nas vrlo neprijatna iznenađenja. Svemu je kriv ponos. On je maskirani zavodnik čijem šarmu je teško odoleti. Zavodi nas polako nudeći lažnu sigurnost. I kad nas potpuno preuzme već je kasno za povratak.

*Foto: Profimedia

Kako izaći na kraj s egom

Da ne bi došlo do zabune, ovdje niko ne zagovara isključenje ega, već kontrolu nad njim i razumevanju čemu on služi. Služi da nas održi u realnosti. Doživimo li pojam ega drugačije, razlike među partnerima postaju nepomirljive.

A razlike nas zapravo spajaju, ako uhvatimo onu zlatnu nit pomirljivosti ljubavi i prakse. Spoj je vrlo jednostavan. Ljubav jednog partnera dopušta drugom partneru da u praksi deluje na način koji ga usrećuje, a ne opterećuje. 

(BalkansPress / 24sata.hr)

Scroll to top