Jedan od glavnih krivaca za ovu iskonsku nedoumicu je opšta neobaveštenost javnog mnjenja, kao i urbane legende iz vremena Mercedesa124 200 D čijih su 75 raga vukle tonu i po težak automobil po milion kilometara bez kvarova, uz prosečnu potrošnju od 7 litara lož-ulja.

To što taj motor ima svega pet pokretnih delova i što na njemu nema šta da se pokvari niko ne spominje, kao ni nesvakidašnje ubrzanje od 18.5 sekundi do "stotke". Poznajem ljude kojima prosečan seks sa sve predigrom traje kraće od toga ali, ma koliko da ih žalim, još mi je žalije vozača matore dizelke koji pokušava da pretekne nešto. Bilo šta.

 

Tehnološki gledano, ova dva goriva zahtevaju različite stvari kako bi postigla isto, ali na drugačiji način. Benzin traži fino raspršenu smešu i varnicu kojom započinje proces sagorevanja, ali ne podnosi prevelike pritiske (kompresiju). Dizel gorivu je potrebno upravo suprotno, dakle viši nivo kompresije kako bi se samo-zapalio bez varnice. Mnogi to ne znaju, ali ukoliko ubacite zapaljenu šibicu u kantu sa naftom ništa se ne dogodi. Ne kažem da sam to probao (al' ne kažem ni da nisam). Sa benzinom to vredi pokušati tek kada presecanje vena i vešanje nisu urodili plodom, pa čovek odluči da ode in the blaze of glory.

Vremena se menjaju, sa njima i tehnologije koje napreduju brzinom svetlosti, ali uvrežena mišljenja ljudi - to već malo slabije. Hajde zato da prođemo kroz nekoliko osnovnih faktora koji čine razliku između benzinaca i dizelaša, nakon čega bi svakome od nas trebalo da postane jasnije šta upravo njemu više odgovara,a to su:

Potrošnja goriva 
Mrzim je. Da nema potrošnje goriva vozio bih se po ceo dan, svaki dan. Ma, u špajz bih po teglu ajvara išao autom. Kada je ona u pitanju (potrošnja, a ne tegla ajvara) nedvosmisleni pobednik je uvek bio i ostao dizel, mada se dosta toga promenilo poslednjih godina. Pre svega, dizelke su nekada trošile jeftini D2, a realno i lož-ulje ako pretekne od grejne sezone. Danas je euro dizel skuplji od bezolovne 95-ice, te je ušteda značajno manja. Manja je i razlika u potrošnji jer su benzinski agregati sve štedljiviji, ali su i dalje tu neka dva litra više u proseku, barem kada se radi o motorima slične radne zapremine. Da li to znači da vam treba dizelaš? Da, ukoliko prelazite više od 25.000 kilometara godišnje. Tada ćete, uz trenutne cene, štedeti oko 400 eura godišnje na gorivu, što će u potencijalu neutralisati višu nabavnu cenu, ali i skuplje održavanje. Sve to pod uslovom da automobil zadržite makar pet godina i da izbegavate kratke gradske relacije koje su pogubne za moderne dizel motore. Pogubne jer DPF zahteva besmisleno dugu vožnju na besmisleno visokim obrtajima da bi se regenerativni ciklus uspešno izvršio. A svi znamo da reč ciklus nikada u istoriji nijednom muškarcu nije donela dobro. Uz to, upotreba automobila na kratke relacije onemogućuje dostizanje radne temperature kod dizelki čime se opet umanjuje razlika u potrošnji.

Održavanje 
Grozna reč koja obično podrazumeva da je nešto skupo crklo i da mora da se zameni, pri čemu se nešto drugo uvek menja uz to prvo jer će u suprotnom i to da crkne i sa sobom povuče i ono prvo i nešto treće. Stare dizelke su bile neuništive, bez svećica i razvodnika, samo BOSCH pumpa i blok motora. Sa druge strane, benzinski motori su danas ti koji imaju manje kvarljivih komponenti, gde pre svega mislim na dizne visokog pritiska, turbinu sa interkulerom, plivajući zamajac, filtere dizel čestica (DPF, FAP), recirkulacioni ventil izduvnih gasova (EGR) itd. Nažalost, zahtevi za većim performansama i nižom potrošnjom čine da se i u benzinske agregate ugrađuje sve više ovih sistema, ali su oni za sada još uvek značajno pouzdaniji i manje kompleksni. Takođe, uopšteno gledano, čak i najobičnije redovno održavanje automobila pokretanog dizel gorivom može biti i do 25% skuplje od benzinske alternative.

 

Osećaj u vožnji 
Za njega živimo, za njega dišemo, za njega ćemo poslednji euro cent da damo. Poznato je da benzinci zahtevaju više rada na menjaču, kao i da svaki malo jači dizelaš ne oseća uzbrdicu, uključenu klimu, pa čak ni deset paketa švercovanih španskih pločica koje teramo u gepeku (možda sam i ja nekad zspsz). Razlog tome je daleko veći obrtni moment, isti onaj koji pruža dobra međuubrzanja i mogućnost kretanja iz mesta bez dodavanja gasa. Maksimalni obrtni moment koji je kod modernih dizelki dostupan već od 1.500 obrtaja u minuti je opet posledica konstrukcije motora, dužeg hoda klipa usled potrebe za većim kompresionim odnosom, ali pre svega turbine promenljive geometrije koja je danas podrazumevani deo svakog dizel motora. Tamo blizu ulaska u crvenu zonu obrtomera, gde performanse dizel motora počinju da jenjavaju, benzinski tek počinje da se razigrava i mnogi vozači to ne bi menjali ni za šta na svetu. Pogotovo ne za buku, vibracije i dim karakterističan za motore koji su do 70-tih godina prošlog veka gotovo isključivo pokretali kamione i poljoprivredne mašine.

Rekavši sve ovo mogli bismo zaključiti da se odgovor na ovo pitanje svodi prevashodno na lični osećaj ili eventualno epilog neke svađe u kafani na temu ko je pametniji. Svako je uvek pametan kada treba potrošiti tuđi novac, ali retko ko će zastati i razmotriti sve činjenice hladne glave. Ja sam recimo do sada vozio pet benzinaca i četiri dizela i volim i jedne i druge, svake na svoj način. Stvari se razvijaju u takvom smeru da se svi parametri ove dve potpuno različite filozofije približavaju, a na kraju će i jedna i druga popustiti pred električnim pogonom. To ipak nije razlog da žmurite pred vlastitim željama, potrebama i mogućnostima.

PROČITAJTE: 

Moj savet bi stoga bio: Ukoliko imate viška para - kupite šta god vam duša ište. Uostalom, što bi rekao jedan moj drugar, ko će vam kupiti ako nećete sami sebi. Onda taj novac možete trošiti nasumično i u velikim količinama na gorivo, registraciju, redovno održavanje i kvarove. Ako, pak, pripadate daleko većoj populaciji ljudi koji jedva skrpe novac za kupovinu samog automobila ili jednostavno ne želite da se rasipate, stvari u principu stoje ovako: Prelazite ispod 20.000 kilometara godišnje? Isključivo benzin. Prelazite preko 30.000 kilometara godišnje? Isključivo dizel. A šta je sa velikim opsegom između? Pa, u tom slučaju odluka zavisi od toga šta vas više nervira, to što ne možete da izvučete uzbrdicu sa uključenom klimom ili turbina à la catastrophe skuvana u sopstvenom ulju. Ipak, šta god da izaberete, gledajte makar da vam je ubrzanje do "stotke" značajno kraće od nekih drugih, takođe intimnih i adrenalinom ispunjenih trenutaka.

(BalkansPress / Vesti.mojauto.rs)

Scroll to top