Monolog nemačke nobelovke Herte Miler u ponedeljak uveče u ispunjenoj sali Jugoslovenskog dramskog pozoriša razbesneo je publiku koja je u znak protesta napustila salu. Uvažena i glavna gošća Sajma knjiga skandaloznim izjavama, u kojima je pravdala NATO bombardovanje, optuživala Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu za rat na Kosovu i Metohiji i u Bosni, bacila je neprihvatljivu ideološku senku na beogradski praznik pisane reči.

Tokom 1999. godine kada je Beograd bombardovan Milerova je u eseju napisala da ne razume arogantni stav prema NATO-u koji pokazuju mnogi i da Milošević mora biti zaustavljen za sva vremena. 

O njemu je pisala da je za devet godina vodio četiri rata i pragmatično osnivao groblja kao što drugi grade ulice i da se do njega ne može stići rečima, a na njene reči podsetio ju je novinar i pisac Mihael Martines na književnoj večeri koja je u ponedeljak uveče održana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

- Što se tiče tema o ratu istog sam mišljenja. Kosovu i Bosni je naneto toliko zla i to je bio taj grozni nacionalizam u čemu je i Srpska pravoslavna crkva dosta učestvovala. Nisam to očekivala i bila sam prestrašena da se to dešava u Jugoslaviji zato što je to bila otvorena zemlja - rekla je Milerova. 

- Za Rumuniju je Jugoslavija u ono vreme bila poluraj. Upravo je neverovatno da je u takvoj zemlji mogao nacionalizam da eksplodira i da do te mere odvede na stranputice. Zagrevanje i podrivanje je dovelo do toga da su ljudi izgubili razum. Zemlja se podelila i za sve to ima razloga.

 

Herta Miler je tada u eseju napisala da bi bila srećna da je NATO došao u Rumuniju, ali nije. Rumuni su jedni protiv drugih morali da prolivaju krv kako bi smakli Čaušeskua. Tema mnogih njenih knjiga je upravo život i bekstvo iz Čaušeskuove diktature. No, svetski poznata spisateljka iznela je mišljenje i o dešavanjima u Ukrajini i rekla da je duša boli kada vidi šta Rusi danas tamo čine.

- U nekim filmovima sam videla neke stvari na Kosovu kada su bili nemiri, a tada je već bilo vojnih zahvata. Ova zemlja je sama sebi nanela zlo. Srbi su sebi naneli patnju i sa time moraju da žive - kazala je Milerova. - Zato danas kada vidim koliko je ljudi u Ukrajini nastradalo kažem da bi tim ljudima trebalo dati oružje zato što se neke pobede ne mogu tek tako izvojevati. To što se tamo dešava je nečuveno. Koliko dugo još treba da traje? Zašto postoji NATO? Neko mora da dođe i kaže ljudima da imaju podršku jer su Rusi tako jaki i imaju moćno oružje, te mogu potpuno da unište tu zemlju. Ukrajina ne može da dođe sebi i tamo ne može da se živi.

PROČITAJTE: PREDSEDNIK ALBANIJE PRIZNAO: Kosovo trguje organima dece!

Milerova je objasnila da su mnoge zemlje, pa i Rumunija, ušle u NATO iz straha od Rusije i KGB-a, te je oduvek mislila da će nakon raspada SSSR-a doći demokratija, ali da do toga nije došlo jer je Putin sve preuzeo. Ekspanzija kojom Putin kreće nju uznemirava i zbog tog impulsa ima utisak da Ukrajincima mora da se pomogne, kao što su učinili Srbiji. Ako ne diplomatski, smatra Milerova, onda drugačije.

Na ove reči nobelovke publika u JDP-u počela je da negoduje, a mnogi su napustili salu. 

Razgovor sa Milerovom vodio je i prevodilac Ivan Ivanji koji ju je posle ovog monologa podsetio da Miloševića sa vlasti nije skinuo NATO već narod, te da je želeo da razgovor skrene u ovaj tok.

- Miloševićevu porodicu Putin rado prima i ima svoje prste svuda u istočnoj Evropi. To je prilično prevarantska Putinova spoljna politika - nastavila je Milerova. - Ne želim da se pravdam. To sam tada rekla i mislim i danas da je to tačno.

 

Usledilo je opisivanje moguće posete Rumuniji, ali se na tome nije dugo zadržala i ponovo je počela da govori o Putinovom gušenju civilnog društva. Ivanji se na to ubacio i rekao da ne može više da ćuti.

- Ni ja nisam pacifista i mislim da postoje ratovi koji su se morali voditi, na primer onaj protiv Hitlera - rekao je Ivanji. - Sedam puta sam govorio na nemačkoj televiziji za vreme bombardovanja NATO-a samo posle 22 časa po odluci glavnog urednika. Toliko o slobodi na zapadu.

PROČITAJTE: KREDIT I JEDAN POTEZ NA NAGOVOR BANKE BILI SU MOJA NAJGORA ŽIVOTNA ODLUKA: Kako je Dejan ostao bez svega što ima

Publika je apauzom podržala Ivanjijev stav i razgovor se vratio na književne teme. Inače, tokom književne večeri "Logika 29. februara" glumica Mirjana Karanović u nekoliko navrata izlazila je na scenu i čitala je odlomke iz romana "Lisac je oduvek bio lovac", "Ljuljaška daha" i "Životinja srca". Tom prilikom pobrala je aplauze publike.

- Ne moramo biti istog mišljenja. Ni sa kim nisam želela da uđem u konflikt. Bilo bi nepristojno da sam rekla nešto što nije moje mišljenje. Želim ovoj zemlji samo najbolje - kazala je na kraju Milerova.

OSTACI DIKTATURA

Milerova je tokom dana na Sajmu knjiga objasnila da razumevanje ljudske duše kojim su prožeta njena dela potiče iz činjenice da je videla mnogo nesreće u Rumuniji: - Ljudi u Srbiji znaju kako to izgleda. I uvek me je interesovalo kako ljudi mogu da podnesu to. Uvek sam mislila da će mi knjige to reći. Diktatura je danas prisutna u Kini.
Skrenula je pažnju i na situaciju u istočnoj Evropi. Navela je primere Mađarske, Poljske, Rumunije, ocenjujući da se tu mogu osetiti ostaci diktature. Smatra i da se ponovo javljaju vođe, kao što je Erdogan, koje mogu u trenu da promene državu.

(BalkansPress / Novosti.rs)

Scroll to top