Miroslav Mika Antić otišao je sa ovoga sveta 32 godinu, ali je ostao besmrtan. I danas žive njegovi stihovi, pesme i priče o umetniku koji je stvarao baš tako kao što je i živeo - autentično i neponovljivo.

Miroslav Antić, veliki srpski pesnik, umro je u junu 1986. godine nakon duže bolesti. U tom trenutku već je bio oboleo od raka vilice i hirurzi su mu odstranili deo jezika. 

Činjenicu da više ne može da govori pesnik je teško podneo. Mnogo je pio i, skoro fanatično, slikao. 

 

Mora da je znao da mu se zemaljski život bliži kraju jer se pobrinuo da ga uredi i završi svoje poslove na ovom svetu. Iste noći kada je umro, u ruke Dude iz komšiluka stiglo je pismo pisano Mikinim urednim rukopisom.  Poslednja želja pesnika bila je samo jedna - da ga poštede suvišnih konvencija.

– Kad me budu iznosili, neka pročitaju 'Besmrtnu pesmu'. A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira Piro manda korkoro. Niko ne sme da mi drži govor –pisalo je.

(BalkansPress / Dnevno.rs)

Scroll to top