VOJNA pošta 5266/4. Skoplje. Kasarna "Maršal Tito", jedna od najvećih u SFRJ. Tog avgusta 1984. stiglo je dvadesetak "guštera", budućih protivavionaca iz svih krajeva bivše Jugoslavije.

Uz prethodnu januarsku klasu, ukupno 50 vojnika u bateriji zajedno je odbrojavala 457 dana, koliko je tada trajao vojni rok, pišu Večernje novosti.A onda, kada se sretnu dva druga iz vojske, lako se pokrene lavina sećanja na dane provedene u maslinastoj uniformi. Ali kad se okupi gotovo cela klasa, posle više od tri decenije, potpuno je nesvakidašnji događaj.

Tako je nedavno bilo u Ravnom Gaju kod Kragujevca. Isti vojnici, samo 35 godina kasnije!

Dragan Ćulafić, klasa avgust 1984, pomislio je da bi to bila sjajna ideja, pa je posle višemesečnog istraživanja, "kopanja" po imenicima i obilaženja gradova širom stare Jugoslavije, pronašao četrdesetak adresa i kontakt-telefona drugova sa kojima je služio vojsku u Skoplju! Uspeo je da ih okupi na druženju u šumadijskom restoranu. Uz priču i pesmu proveli su nezaboravno veče i čvrsto obećali jedni drugima da će se druženje nastaviti.

- Sa nekoliko prijatelja iz vojske nisam ni gubio kontakt. Povremeno bismo se čuli, pa i viđali. Pomislio sam kako bih voleo da saznam šta je sa ostalima, kako im sada ide u životu, kakvi su ljudi postali - priča Ćulafić.

- I prošlog marta počeo sam da prikuljpam kontakte i redom da zovem. Napravio sam spisak od 65 ljudi, sa 40 sam kontaktirao, četvorica su umrla, a neki nisu mogli da dođu, ili nisu hteli, smatrajući pojedine granice nepremostivim.

Kako je pronalazio jednog po jednog drugara, slikao bi se sa njim, a fotografije slao svima u grupu koju je napravio. Polako je odziv bivao sve veći i konačno je dogovoren susret. Kako Dragan kaže, bio je to uzbudljiv i emotivan susret.

Neki od bivših vojnika postali su dede, neki se tek oženili, neki su postali profesori, neki direktori. Ali, svima je bilo lako da se vrate i vojničke dane, i nastave kao da se to prijateljstvo nikada nije prekidalo. A stigli su i Ljuben Uparčeski iz Velestova kod Ohrida, Vlado Stoilov iz Gornjeg Podloga kod Kočana, Đura iz Sevojna, iz Slovenije Šuen Franc...

 

- Tražio sam ih i kada sam zbog posla bio u prilici, putovao kroz Negotin, Ub, Kragujevac... Kad bih polaѕio na letovanje svraćao sam u Skoplje da vidim Krsta Najdenkoskog, a u povratku sa mora, i na Ohrid da pronađem Ljubena Uparčeskog... 

Pričali su o svemu, smejali se, a sve se orilo od "Mi smo artiljerci, armija nas zvala, da čuvamo granice i Tita maršala".

- Bilo je prelepo, obećali smo čvrsto da ćemo ovo ponoviti, samo na drugom mestu - priča naš sagovornik.

- Veliki aplauz dobio je naš prijatelj Albanac sa Kosova, kada se javio iz Kanade preko skajpa. Dokazao je da je veliki šmeker i ponosan sam na na tu našu klasu i na drugarstvo koje smo sačuvali. Takva vojska se više ne služi, a ni takvi odnosi, nažalost, više ne postoje.

Franc iz Slovenije je presrećan što je došao, a njegova poruka to najbolje potvrđuje:

- Divno je bilo, hvala na ovome, vraćam se i dok putujem ponovo preživljavam sve što sam doživeo. I oči mi rose. Ne smemo stati ovde.

(BalkansPress / Izvor: Kurir.rs)

Scroll to top