Legendarna glumica Radimila Savićević (1926-2001) rođena je u Kruševcu. Bila je jedna od najpoznatijih jugoslovenskih glumica prošlog veka, gospođa koja je topila led milim osmehom, umetnica koja je oštrim sečivom svog humora sekla neprijatnu tišinu, dama koja je svojom pojavom zauvek ostajala u srcima dece koja su u bivšoj Jugoslaviji odrastala tokom 70-ih, 80-ih i 90-ih godina prošlog veka. Najenergičnija baka koja je svoj deci, umesto roditelja, svojom pojavom pričala priče za laku noć.

Likovi koje je tumačila bili su samo prazna slova na papiru, samo bezdušni tekst sve dok… ona nije izgovarala te reči. Veoma lako postajala je Riska od Ristane, priprosta, navalentna i prostodušna Violeta u “Kamiondžijama”, Vuka u “Pozorištu u kući” i u “Levacima”, Živadinka u “Boljem životu”, Šurdina svemoćna baba, Nušićeva Sojka i Gospođa ministarka…

 

 

Na filmu se prvi put pojavila sa Đuzom Stojiljkovićem u TV filmuMica i Mikica (1961), ali je poznatija po prvoj većoj ulozi na filmu u kom je igrala razrednog starešinu sedam godina kasnije u filmu Višnja na Tašmajdanu.

Printskrin: Dailymotion/Prvi Balkanac

 *Printskrin: Dailymotion/Prvi Balkanac

Šta god da je igrala, imalo je poseban šarm. Nije joj pripadalo ništa manje od beskrajne ljubavisvakog ko bi je ugledao. Televizija je primala najmilije čudesne boje dok su se emotovali Srećni ljudi, serija u kojoj su se ona i Velimir Bata Živojinović prvi put pojavili zajedno kao par.

 

Bila je izuzetno ponosna na svoja više od 40 godina duga prijateljstva, a jedno od takvih bilo je sa Žikom Milenkovićem. Pamte se njihove zajedničke scene u seriji “Vruć vetar”.

Prinskrin: Youtube/Steva Jagodina, Youtube/Sevarika

 *Prinskrin: Youtube/Steva Jagodina, Youtube/Sevarika

Njene filmske uloge ostaju kao spomenik kulturne baštine, poput hrama u koji se ne pušta svako. Malo je poznato da je sa svojim voljenim mužem, takođe maestralnim pozorišnim glumcem,Božidarem Savićevićem živela u skladnom braku.

Bez dece, nažalost.

Počeli su zajedno da igraju u kruševačkom Abraševiću 50-ih godina prošlog veka. Voleli su se i poštovali sve do njene smrti 2001. godine u Beogradu. On je umro dve godine kasnije.

Igrala je u pozorištu razne uloge, ali nikada nije bila u prilici da ih bira, rekla je u svom intervjuu za TV Novosti 1993. godine. Provela je punih 25 godina u pozorištu u Kruševcu i u Nišu, a potom je kao stasala glumica došla u Beograd, prenosi Yugopapir. Jedna od želja bila joj je da igra ženu sa dna, sa železničke stanice – izjavila je svojevremeno.

Svoje uloge duboko je proživljavala. Poistovećivala se sa svakim likom koji je igrala.

U tome je bila njena tajna. Bila je, zapravo, sve što je igrala. 

 

(Izvor: Telegraf.rs / Tanja Milanović)

Scroll to top