Ukrajinse vlasti imaju velike probleme oko realizacije planova mobilizacije jer mnogi izbegavaju da se odazovu pozivu i beže u Rusiju, ali i u druge susedne zemlje, izjavio je Oleg Bojko, načelnik uprave ukrajinske armije koja se bavi regrutovanjem novih momaka.

Događa se i da potencijalni vojnici potplaćuju pograničnu službu da bi mogli da odu iz Ukrajine u Rusiju. Mnogi Ukrajinci beže i u Rumuniju, pa su tamošnji hoteli i hosteli puni. Zbog velikog broja onih koji izbegavaju regrutaciju, iz vojske stiže zahtev da svi koji po godinama spadaju u mobilizacijski kadar ne mogu da napuštaju zemlju.

 

 

 

Ogorčeni ukrajinski vojni i civilni rukovodioci za tako veliki broj dezertera okrivljuju ruske tajne službe i lično predsednika Vladimira Putina zbog obećanja koje je on dao da će svi koji pobegnu u Rusiju iz Ukrajine jer ne žele da učestvuju u bratoubilačkom ratu u Donbasu, imati mogućnost da rade. Predsednik Porošenko tvrdi kako ruske tajne službe rade protiv ukrajinske mobilizacije. U Kijevu smatraju da u Ukrajini radi ogroman broj ruskih špijuna.

Četvrta po redu mobilizacija u Ukrajini počela je 15. januara i planirano je da uniformu obuče 104.000 vojnika. Među njima će biti i žena. Ali po onome što se događa, očigledno je da jedan broj građana Ukrajine ne smatra Rusiju neprijateljskom zemljom, kako je to 27. januara zvanično proglasila Vrhovna rada.

Kako god, entuzijazam je sve manji. Prilikom prve mobilizacije bilo je 20 odsto dobrovoljaca, u drugoj 10 odsto, a u trećoj tek šest odsto dobrovoljaca. Sada će taj procenat biti još manji.

BŽEŽINSKI: TRUPAMA ZAUSTAVITI PUTINA!Sjedinjene Države i njeni saveznici trebalo bi da rasporede trupe na Baltiku kako bi sprečili Rusiju da osvoji ove prostore - rekao je američki ekspert za spoljnu politiku Zbignjev Bžežinski na Kapitol hilu. Nekadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Džimija Kartera kaže da strahuje da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da iznenadi NATO i "bukvalno za jedan dan zauzme Rigu i Talin", koji nemaju načina da se odbrane. Putin, istakao je Bžežinski, treba da razume da će "ako zauzme Estoniju, da se suoči sa američkim kopnenim snagama, i još bolje nemačkim, francuskim, i britanskim, naravno". Bžežinski se založio i da zapadne vlade obezbede "odbrambeno" oružje Ukrajini, kako bi moskovsku intervenciju učinili što skupljom, istovremeno se ne zalažući da se Kijevu pruži i članstvo u NATO. (D. D. S.)

I u Vašingtonu su nezadovoljni razvojem situacije u Ukrajini.

- Ako ne uspemo da sprečimo agresiju na Ukrajinu, moramo da organizujemo komandna mesta i snage brzog reagovanja u zemljama koje graniče sa Ukrajinom - izjavila je Viktorija Nuland, pomoćnica američkog državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju. Ukrajina se graniči sa sedam država od kojih su četiri članice NATO: Poljska, Slovačka, Mađarska i Rumunija. - Sve te zemlje moraju da daju svoj doprinos i u troškovima. Kad je reč o organizovanju snaga brzog reagovanja, neke zemlje već pokušavaju da pobegnu od svojih obaveza.

Inače, odluka Parlamentarne skupštine Saveta Evrope da se Rusiji oduzme pravo glasa nikoga u Moskvi nije uzbudila. Tek sada su mnogi ovdašnji političari iskreno rekli da je Strazbur "beskorisna pričaonica". Nikome ne pada na pamet u Rusiji da se odrekne Krima da bi se sačuvala pozicija u Savetu Evrope. Predsednik Komiteta za međunarodnu saradnju Saveta federacije Rusije Konstantin Kosačov je odluku nazvao "žalosnom, a donela ju je bezlična siva većina".

Juče je u Briselu otpočelo vanredno zasedanje 28 šefova diplomatija Evropske unije o sankcijama Rusiji. U nacrtu zaključaka stoji da postojeće sankcije koje ističu u martu treba produžiti do septembra, ali stav Grčke se još ne zna.

 

 

 

GORBAČOV: DA NE POSTANE "VRUĆE"

POSLEDNjI sovjetski lider Mihail Gorbačov (83) je optužio SAD za uvlačenje Rusije u novi hladni rat i izrazio strahovanje da bi neprijateljstva mogla eskalirati u oružani sukob.

- SAD su nas već uvukle u novi hladni rat, pokušavajući otvoreno da postignu svoj glavni cilj - trijumfalizam. Gde će nas sve to odvesti? Hladni rat se već otvoreno vodi. Šta je sledeće - izjavio je Gorbačov i dodao da ne može da tvrdi da li će hladni rat dovesti do "vrućeg" rata. - Bojim se da bi oni (SAD) mogli da preuzmu taj rizik.

(Novosti)  

 

 

Scroll to top