Mladi u Beogradu sve više koriste narkotike.

Uzimanje marihuane ili sintetičkih droga postalo je moda, a roditeji najčešće zatvaraju oči pred ovim problemom, upozoravaju operativci beogradske policije zaduženi za suzbijanje narkomanije, kojima zbog prirode posla ne smemo da objavimo imena.

Naši sagovornici ističu da je u borbi protiv narkomanije zakazalo kompletno društvo - od porodice preko socijalnih službi, pa do prosvete i zdravstva i policija ne može sama da se bori protiv tog problema.

 

- Političari ne bi trebalo da pričaju o problemu narkomanije samo pred izbore, već bi trebalo konstantno i sistemski da se bore protiv ove pošasti - poručuje za "Informer" operativac iz grupe za suzbijanje narkotika.

Posebno je zabrinjavajuće, kaže on, što roditelji narkomana često lažu sami sebe da njihovo dete nikad ne bi uzelo drogu.

- Roditelji narkomana, ali i sitnih dilera, u većini slučajeva žive u iluziji kako su im deca divna, vaspitana, primerni učenici ili studenti, a ovi ogrezli u drogu! Na taj način ne samo da ne štite svoju decu od posledica narkomanije, već ih i podržavaju u tome - navodi taj sagovornik.

Posebno je alarmantno što narkomani više ni ne biraju čime će se drogirati!

Narkoman Overdoziranje Heroin Droga Drogiranje

*Narkoman, Foto: Profimedia

- Ranije smo i mi policajci mogli da učimo od narkomana o nekim drogama koje su konzumirali. Ulazili smo u stanove i u njima, pored droge, nalazili gomilu liturature o narkoticima. Ti narkomani su znali sve o proizv odu koji su koristili. Sada klinci uzimaju šta god im padne u šake! Kako hapsimo narkomana i pitamo ga zašto je počeo da se drogira, on samo slegne ramenima i kaže: Moje društvo to koristi... dao mi je drug". Droga je postala moda među mladima, toliko je uzela maha. Izuzetak je heroin, gde broj zavisnika od te droge stagnira, možda čak i opada, dok su sintetičke droge sve "popularnije" među mladima - rekao je sagovornik. 

Beogradsko tržište narkotika je, prema njegovim rečima, stabilno i "tradicionalno".

- To znači da se cene droge na ulici već godinama ne menjaju, izuzev jednom u slučaju marihuane. "Tradicionalno je u smislu što u Beogradu gotovo da i nema novih droga, a kada se i pojave nemaju prođu. Uglavnom su na tržištu marihuana, heroin, kokain, amfetamini i MDMA. Jedini poremećaj cene marihuane ba ulici bio je 2014. nakon što je albanska policija upala u selo Lazarat (najveći proizvođači marihuana na svetu prim. aut.). Tada je tri meseca bio haos na crnom tržištu jer je marihuana koja obično košta od 1.200 do 1.400 evra za kilogram, tada koštala 3.000 i 4.000 evra u nabavci - objašnjava operativac. 

Uslišna prodaja se, kako je rekao, usitnila.

- Na ulici je veći broj manjih, uglavnom mlađih dilera. Organizovane grupe i dalje postoje, ali u manjem obimu, jer smo poslednjih godina uspeli da ih potisnemo i sklonimo sa ulice - kaže ovaj operativac.

Mladi počinju da diluju na ulici samo radi novca, iako tu realno nema više neke velike "zarade".

- Ulični diler zaradi 300 do 400 evra mesečno, a veliki novac zarađuje samo onaj ko je na vrju piramide. Među privedenima ima trenutno veliki broj 16-godišnjaka, a 2016. smo uhapsili i jednog 14-godišnjaka., koji je i konzument. Da godine u ovom poslu nisu bitne pokazuje i činjenica da je nedavno uhapšen i jedan 60-godišnjak - rekao je sagovornik. 

Prema njegovim rečima, veliki problem u sklanjanju dilera sa ulice je suviše blaga kaznena politika. 

- Uhapsimo dilera, podnesemo prijavu, a za nekoliko dana ga opet vidmo na ulici. Ako i budu osuđeni, dobijaju simboličnomale zatvorske kazne, a i onda unedogled odlažu odlazak u zatvor. Ako i odu na robiju, toliko se kasno zadržavaju, toliko se kratko zadržavaju u zatvoru da bez ikakvih problema nastavljaju "posao" čim se nađu na slobodi. Pogotovo je blaga kaznena politika prema maloletnicima, pa ih zato i angažuju za dilovanje - kaže on.

(Alo.rs)

Scroll to top