Srbiji preti najzeda zmija, vest je koja je uznemirila mnoge. Evo šta treba da radite ako se kojim slučajem nađete sa njima "oči u oči".

- Za početak, da nas zmija ne bi ujela, najbitnije je paziti gde stajemo i šta hvatamo rukama - kaže Budimir Grubić, direktor "Veterine Beograd".

Zmije koje se mogu naći u Srbiji obično nisu otrovne i ne predstavljaju opasnost po čoveka, a izuzetak su poskok i šarka koje nastanjuju predele južno od Save i Dunava, odnosno brdsko-planinske krajeve i kamenjare.

Bez naglih pokreta, samo se udaljite

- Kada naiđete na zmiju, pre svega ne treba da paničite i pravite nagle pokrete. Napravite korak, dva unazad i obiđite je. Ako ne pokušavate da je uhvatite rukama, ili ne stanete na nju, zmija vas neće ni ujesti - objašnjava Grubić.

Ako se sa zmijom nađete "oči u oči" u vašem stanu ili dvorištu, najbolje je da pozovete "Veterinu Beograd" ili drugu dežurnu službu koja će zmiju ukloniti.

- Ali ako ste se sa zmijom suočili negde pored reke, ili u prirodi, samo je zaobiđite. Jer ta zmija nije došla kod nas, nego mi kod nje, u njeno prirodno stanište, i ne treba da je uznemiravamo - ističe Grubić.

 

Šta ako nas ujede

Kako objašnjava Grubić, ujedi neotrovnih zmija nisu opasnost po čoveka, ali je najbolje da se obratite lekaru da bi se rana očistila, da ne bi došlo do infekcije.

Od otrovnih zmija u Srbiji se mogu naći šarka i poskok. Za razliku od otrovnica koje nastanjuju tropske krajeve Afrike, Azije i Amerike, i čiji otrovi deluju na nervni sistem, otrov šarke i poskoka ubraja se u krvne otrove koji razjedaju krvne sudove i sprečavaju koagulaciju. Stvaraju se krvni podlivi zbog kojih mesto ujeda već posle dvadesetak minuta počinje da crni i otiče.

Ako vas ujede šarka ili poskok, potrebno je što pre primiti serum koji se daje muskularno. Kao prvu pomoć potrebno je mesto ujeda podvezati, a podvez popuštati na svakih 20 minuta kako bi se omogućila cirkulacija; u protivnom, ako podvez ostane dva do tri sata, može doći do gangrene zbog nedostatka cirkulacije. Ako je moguće, ujedena osoba ne bi trebalo da se kreće, jer to može da ubrza cirkulaciju i tako otrov brže raširi po organizmu.

Ranije se mesto ujeda seklo, takozvana incizija, da bi se otrov lokalno izbacio, ali je ta metoda napuštena, jer se otrov nalazi u tkivu između ćelija, a ne u krvotoku, pa tako i ne može da se odstrani zasecanjem. Isisavanje otrova može da se pokuša ako imate adekvatnu pumpicu, ali ne i ustima, jer i kroz najmanju ranu u usnoj šupljini otrov može da dospe u krvotok.

Najopasniji ujedi zmija su u delovima tela gde prolaze veliki krvni sudovi, kao što su vrat, pazuh, prepone, kao i po glavi, kada zbog oticanja može doći do zatvaranja disajnih puteva i do gušenja.

 

Zmije u Srbiji

U Srbiji živi 10 vrsta zmija, od kojih tri pripadaju porodici ljutica (viperidae), a sedam familiji smukova (colubridae).

Poskok (vipera ammodytes)

Poskok je najrasprostranjenija otrovnica u Srbiji i može se sresti južno od Save i Dunava, od nižih predela, kao i na visinama do 2.000 metara.

Poskok
Foto: Haplochromis / WikipediaPoskok

Prosečno je dug 60 do 70 centimetara, ali može dostići i do 100 centimetara, međutim takvi primerci su retki.

Jasna karakteristika koja ga izdvaja od drugih zmija koje žive na teritoriji Srbije je izražen rog na vrhu glave, izrasline kože i vezivnog tkiva. Zimske mesece provode u hibernaciji, a tokom leta su aktivni.

Uglavnom naseljavaju topla i osunčana staništa, poput kamenjara, osunčanih hrastovih šuma, kanjona i klisura, kao i mešano žbunasto-livadska staništa. Najčešće je aktivan preko dana. Može se popeti i na drveće do dva metra visine.

Šarka (vipera berus)

Šarke su uglavnom duge od 50 do 70 centimetara. Mužjaci su obično svetlosivi, a ženke smeđe ili riđe, sa jasno izraženom tamnom cik-cak šarom duž tela.

Šarka
Foto: WikipediaŠarka

Šarka uglavnom naseljava hladna i vlažna staništa, u nizijskom delu obično mesta oko očuvanih hrastovih šuma i močvara, dok na planinama naseljava uglavnom delove oko šuma smrče i jele, kao i otvorena staništa iznad šumske granice.

Južno od Save i Dunava balkanska šarka naseljava brdsko-planinska područja, a nađena je na Kopaoniku, Staroj planini, Vlasinskoj visoravni, Šar planini i Prokletijama, ali i severno, na Fruškoj gori.

 

Šargan (vipera ursinii)

Šargan, koji spada u vrstu šarke, najmanja je evropska otrovnica. Prosečno porastu 30 do 50 centimetara, a retko i do 60.

Bosanski šargan
Foto: Wikipedia / WikipediaBosanski šargan

Osnovna boja šargana je svetlo siva do svetlo braon, u zavisnosti od pola, i sa jasno izraženom cik-cak šarom koja je obično tamno braon ili sivkasta. Bočno duž dela se nalaze braon ili crne tufne.

Naseljava visokoplaniske pašnjake i livade iznad 1.500 metara nadmorske visine.

Živi u Bosni i Hercegovini, a u Srbiji je ova vrsta veoma ograničeno rasprostranjena, i do sada je poznato da naseljava pojedina staništa na Prokletijama i Šar planini.

Neotrovne zmije

Zmije koje se sreću u ravničarskim područjima Srbije su neotrovne i bezopasne – ako se izuzme nekoliko lokaliteta u Vojvodini na kojima ima šarki. Najčešće se sreću smukovi i vrste vezane za vodu, ribarice i belouške. Sve ove vrste mogu da narastu do metar i po, pa i do dva metra.

 

Moguće je videti i smukulju, ali ova vrsta je relativno retka. Dosta je i sitnija od ostalih, a ljudi je zbog riđe boje i šara često mešaju sa šarkom. Neretko se i od ribarice pomisli da je šarka.

Sve zmije mogu da plivaju i uglavnom se dobro penju po vegetaciji i kućama.

Od neotrovnih zmija u Srbiji se tako sreću nekoliko podvrsti smukova, Eskuplapov, stepski i četvoroprugi smuk, zatim smukulja, belouška, šilac i ribarica.

Ribarica (natrix tessellata)

Ribarica ili rečna zmija u Srbiji se još naziva i potočara. Pretežno se hrani manjim ribama. Zbog njenih šara naziva se i kockasta vodenjača.

Ribarica
Foto: Andrei Daniel Mihalca / WikipediaRibarica

Za razliku od belouške, kojoj je srodna, nema mrlje u zadnjem delu glave. Glava joj je trouglasta i izdužena, a gornja strana tela joj je svetlomrka ili maslinastozelena sa tamnim kvadratastim šarama. Dostiže veličinu do jednog metra.

Živi najčešće u tekućim vodama sa brzim tokom.

Šilac (platyceps najadum)

Šilac, zmija čija se dužina tela kreće od 100 do 130 centimetara jedna je od najbržih zmija na našim prostorima, ali se češće sreće u Hrvatskoj nego u Srbiji.

Šilac
Foto: Benny Trapp / WikipediaŠilac

Prepoznatljiva je po vitkom telu, na kojem je glava jasno istaknuta, i dugačkom repu.

Živi na području cele jadranske obale, a voli suva staništa i stenovita područja s gustom vegatacijom, kamenjare, pašnjake, oranice.

Belouška (natrix natrix)

Belouška, ili barska zmija, načešće poraste do jedog metra, ali može da dostigne i dva do tri metra dužine.

Belouška
Foto: Ilustracija / PromoBelouška

Iza glave ima po jednu svetlu mrlju sa svake strane. Glava joj je trouglasta sa zaobljenom njuškom. Boja tela varira, uglavnom je sa gornje strane siva sa crnim mrljama, dok je donja bela.

Živi u mirnim, sporotekućim vodama, a može se naći u po ljudskim naseljima, naročito oko staja.

 

Smukulja (coronella austriaca)

Poznata i kao lažna šarka vrsta je neotrovne zmije koja živi u mnogim delovima Evrope. Dugačka je oko 70 centimetara i obično je smeđe boje, sa dva reda pruga koje se spajaju na glavi.

Smukulja
Foto: Der Irbis / WikipediaSmukulja

Često živi na grmovitim, stenovitim padinama i obroncima klisura, a najčešće u suvim staništima.

Smuk (zamenis longissima ili elaphe longissima)

Smuk je neotrovna zmija koja se može naći širom Evrope i u gotovo svim delovima Srbije. Dostiže dužinu i do jednog i po metra, ali može da naraste i preko dva metra.

Foto: RAS Srbija

Naseljava svetle belogorične šume i suva staništa, kao što su stene, kamenjari i ruševine. Može se naći u predelima sa grmljem i visokom travom.

Dobar je penjač i može se često videti na drveću.

(Izvor: Blic.rs)

Scroll to top