Na današnji dan, pre tačno 17 godina, Slobodan Milošević, bivši predsednik Savezne republike Jugoslavije i Srbije, izručen je Haškom tribunalu pod optužbom za zločine počinjene protiv čovečnosti u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Simbolično, na Vidovdan.

Sloba, kako su ga zvali sledbenici SPS-a, bio je prvi šef države koji je predat međunarodnom sudu. Bivši lider i osnivač Socijalističke partije Srbije 27. maja 1999. (dva meseca posle početka bombardovanja SRJ) optužen je za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1991-1992, BiH 1992-1995. i na Kosovu 1999. godine.

Milošević je uhapšen u vili na Dedinju, 1. aprila 2001. godine, posle višednevnog odbijanja da se odazove sudskom pozivu zbog zloupotrebe službenog položaja. Imao je garancije da neće biti predat nekom stranom sudu, ali to se upravo dogodilo i on je bio svestan da će se to desiti.

Tribunalu u Hagu izručen je 28. juna 2001. na osnovu Uredbe Vlade Srbije. Taj datum, 28. jun, u Srba nije samo verski praznik, već je protkan istorijskom simbolikom koja se gradila vekovima. Počevši od Kosovskog boja, preko Sarajevskog atentata i izručenja Miloševića, do donošenja odluke Evropske unije o početku pregovora sa Srbijom. Na Vidovdan je potpisana i tajna konvencija između Kneževine Srbije i Austro-Ugarske carevine 1881, donet je Vidovdanski ustav 1921. i rezolucija Informbiroa 1948. godine... Ipak, u novijoj istoriji izručenje Miloševića i potom godišnjice vežu se za ovaj dan. Upravo je na Vidovdan prilikom proslave 600 godina Kosovske bitke 1989. održao čuveni govor na Gazimestanu.

 

Miloševićevo izručenje Hagu bio je prvi ozbiljniji sukob tadašnjeg premijera Zorana Đinđića sa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom, koji je zapravo nastavio ono što je i Milošević potpisao u Dejtonu. Jer, Milošević je tada i novembru 1995. pristao na osnivanje Haškog tribunala. Međutim, ovo neslaganje bila je najava šta će se kasnije desiti sa DOSo-om.

Pokojni premijer Zoran Đinđić javnost je na vanrednoj konferenciji za novinare obavestio o izručenju Slobodana Miloševića, a nešto kasnije te večeri tadašnja portparolka Tužilaštva Haškog tribunala Florans Artman potvrdila je da je bivši predsednik SRJ stigao u Holandiju i da je odmah prebačen u pritvorsku jedinicu u Sheveningenu. Snimak njegovog odvođenja u pritvor, u večernjim časovima mnogima je ostao duboko urezan u sećanje. I protivnicima i onima koji su ga podržavali.

Dobitnik Pulicerove nagrade, jedan od najuglednijih britanskih novinara i spoljnopolitički urednik Gardijana, Džulijan Bordžer, ovih dana je objavio knjigu Kasapinov trag (The Butcher’s Trail), o potrazi za optuženima za ratne zločine na prostorima bivše Jugoslavije.

U knjizi koju je, kako kaže, pisao godinama i pripremao još kao ratni izveštač sa Balkana devedesetih, Bordžer iznosi dosad nepoznate detalje o "lovu" na Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Antu Gotovinu, ali i o radu američkih i britanskih špijuna u Beogradu, Banjaluci, Zagrebu, Sarajevu.

Izvori iz vrha obaveštajnih službi potvrdili su da su brojne Bordžerove informacije autentične, posebno deo koji se odnosi na prisluškivanje, praćenje i saradnju sa srpskim obaveštajcima.

 

Posle dugih pregovora, bivši predsednik Slobodan Milošević našao se 28. juna 2001. u kombiju praćenom samo jednim mercedesom. Oko 19 časova, stigli su na Banjicu, gde su ga čekala tri helikoptera, ali i Kevin Kurtis, istražilac Međunarodnog tribunala. Bio je tu i novi ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, koji je želeo da zna koliko će vremena trebati da se Milošević odmah pošalje van zemlje. Kurtis je rekao – 20 minuta.

Mihajloviću je to bilo previše. Ali prava su morala da mu budu pročitana, insistirao je Kurtis. Ovo mora da bude pravo hapšenje, kazao je, sve dok se neko nije dosetio da predsednik Vojislav Koštunica uopšte ne zna šta se događa.  

Igrao je svoju igru

Kurtis je izašao da sačeka Miloševića. Haški optuženik je izašao i sa podsmehom rekao: „Svaka vam čast. Možete da platite ove ljude“, pokazujući na zatvorske čuvare. Upravo će tu, dok je zalazilo sunce, Kurtis pročitati Miloševiću njegova prava i optužnicu.

Bivši predsednik je igrao neku svoju igru: prekidao je prevodioca tražeći mu cigaretu i raspitujući se gde je naučio tako dobro da govori engleski. Onda je, na putu do helikoptera, ponovo zastao.

„Znate li da je danas Vidovdan, Srbi“, zapitao je.

Potom se prebacio na engleski.

"Sviđa li ti se ovaj posao", pitao je Kurtisa. "Šta radiš ovako, u slobodno vreme, kad ne hapsiš nevine ljude poput mene?"

 

Gledao je Beograd, poslednji put, dok je helikopter preletao preko Save, i potom ponovo tražio cigaretu. Kurtis mu je rekao da pušenje nije dozvoljeno, ali Milošević je pokazao prstom na pepeljaru u helikopteru.

"Ja sam ionako vlasnik ove letelice", kazao je.

Milošević se raspitivao kuda idu, i kada je čuo da ga put prvo vodi u Bosnu, u Tuzlu, ponovio je "Bosna" gotovo sa prezirom, kao da to nije dovoljno dostojna destinacija za njegovo putovanje.

U Tuzli, u kampu „Eagle“, sačekao ga je poručnik Endi Milani, zapovednik „delta fors“ odreda.

Fotograf zaboravio da stavi film.

Jedan vojnik ga je snimao, a onda je Slobodan Milošević počeo s njim da razgovara o tome kako je najbolje snimati, koji je najbolji kadar i kako se koristi zum. Najzad je stigao avion, BAE 146 Kraljevskog letećeg odreda, isti onaj avion kojim je telo princeze Dajane dopremljeno u Britaniju nakon njene smrti u Parizu 1997. godine.

Sletanje na aerodrom u Ajndhovenu, blizu holandsko-belgijske granice, nije propraćeno fotografijama. Bio je tu samo jedan foto-reporter, iz Haga, ali je zaboravio da stavi film u stari aparat. Istorija tako neće zapamtiti tu fotografiju.

U Hagu je 27. maja 1999. optužen sa još četvoricom visokih funkcionera SRJ i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu. Drugu optužnicu protiv njega Tribunal je podigao 9. oktobra 2001. za ratne zločine u Hrvatskoj, a 23. novembra za genocid nad muslimanima i Hrvatima u BiH.

Suđenje Miloševiću počelo je 12. februara 2002. izvođenjem dokaza za zločine na KiM završeno je 11. septembra. Izvođenje dokaza po optužnicama za zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i genocid tokom rata u BiH trajalo je od 26. septembra 2002. do 25. februara 2004, a iznošenje njegove odbrane počelo je 31. avgusta.

Međutim, presudu suda u Hagu nije dočekao. Preminuo je u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu 11. marta 2006. godine. Imao je srčane tegobe, visok pritisak, i ovaj svet je napustio u 65. godini. .

Miloševiću i njegovoj porodici bio je zabranjen ulazak u zemlje Evropske unije, a ceo svet ga i danas naziva diktatorom.

Scroll to top