Nemar i nebriga doveli su do isušenja Rusande u banatskom selu Melencima, nadomak Zrenjanina, najvećeg slanog jezera u Srbiji.

Zbog ove prave ekološke katastrofe ugroženi su stanovnici sela, voćnjaci i vinogradi, oko 200 vrsta ptica koje nastanjuju okolinu, od kojih su neke zaštićene. Posebna opasnost preti peloidu - lekovitom blatu koje se nalazi u jezeru. Njega Specijalna bolnica za rehabilitaciju i banja "Rusanda" puna dva i po veka koristi u lečenju pacijenata. Sada kada je jezero presušilo, peloid ne može da se vadi, a sunce koje nemilosrdno prži umanjuje njegovu količinu i kvalitet. Uz to, slana prašina truje žitelje Melenaca.

Do isušivanja pojedinih delova Rusande, ponekad i celog jezera, dolazilo je u sušnim periodima i ranijih godina. Na to utiče poremećaj nivoa podzemnih voda izazvan izgradnjom hidrosistema Dunav - Tisa - Dunav. Tada se podloga - žitki mulj - po površini pretvara u tipičnu "slanu pustinju". Usled dejstva čestih i jakih vetrova, karakterističnih za ovo područje, dolazi do razdvajanja slane prašine iz isušenog jezera. Prašina izaziva sušenje biljnog sveta na širem jezerskom području, a osim toga isušivanje smanjuje lekovitost peloida.

 

Sve ovo se, nažalost, dešava i ovog leta, mada je početkom 2000. Javno preduzeće "Vode Vojvodine" sprovelo detaljna hidrogeološka istraživanja radi obezbeđenja vodom ovog jedinstvenog prirodnog dragulja u srcu Banata. Osam godina kasnije, Pokrajinska vlada je obezbedila šest miliona dinara za projekat oživljavanja Rusande. Najavljeno je kopanje nekoliko bunara koji će sprečiti isušivanje jezera u ekstremnim klimatskih prilikama. Verovalo se da je preostala "suza" nekadašnjeg Panonskog mora u Melencima tada trajno zaštićena, ali najnovija dešavanja to demantuju.

- Da, uspešno smo realizovali projekat 2008. i iskopali bunare. Ne znam šta je s njima i da li su u funkciji - kaže za "Novosti" Ika Milivojev, u to vreme predsednik saveta MZ Melenci, danas radnik na održavanju parka koji okružuje bolnicu i banju "Rusanda".

*Foto: S. Pašić

Park i jezero su u sastavu Parka prirode "Rusanda", koji zauzima skoro 1.200 hektara i pod zaštitom je države. Ovim područjem neformalno upravlja bolnica koja se sve do prošle godine grčevito se borila da dobije status zvaničnog upravljača. Presudio je Zavod za zaštitu prirode, koji je prednost dao novoosnovanoj ustanovi "Rezervati prirode" iz Zrenjanina. Povodom isušivanja jezera, nebrige i neodržavanja parka prirode, u bolnici okrivljuju "Rezervate prirode".

- Zašto ga ne održavaju, a dobijaju sredstva za to i imaju radnike? Zašto ne dolaze u Melence, da li je nekome u interesu da se "Rusanda" ruinira i uništi - pita dr Zorica Ćulibrk, v. d. direktora bolnice i banje u Melencima.

 

Za detalje o projektu bivše vlasti i kopanju bunara koji su trebali da spasu jezero, Zorica Ćulibrk upućuje na JKP "Vodovod i kanalizacija" iz Zrenjanina, kojem je bio poveren posao. Tvrdi i da isušivanje jezera nije ekološka katastrofa i da neće ostaviti posledice na peloid, kao i da je bolnica na vreme obezbedila dovoljne količine blata za nesmetan rad. Pacijenti, kategorična je, neće trpeti zbog situacije koja je ovog leta zadesila Rusandu.

Veselin Frajić, predsednik saveta MZ Melenci, međutim, strahuje od ekološke katastrofe i opravdava negodovanje sugrađana zbog isušivanja jezera. Istovremeno, Stevan Ćorokalo, iz JU "Rezervati prirode", za "Novosti" objašnjava da se bolnica i banja obraćaju na pogrešnu adresu.

- Treba videti imaju li u "Rusandi" planove i programe zaštite parka prirode, koji formalno još pripada njima. Tačno je da mi treba da postanemo upravljači, ali odluku o tome tek treba da donese Skupština APV - kaže Ćorokalo.

 

GROŽĐE MIRIŠE NA BLATO

Zabrinuti su melenački voćari i vinogradari, koji imaju zasade na brežuljcima oko jezera. Skoro celo leto slana prašina pada na lišće i uništava biljke.

- Loza se masovno suši. Rod će biti prepolovljen, a grožđe koje je ostalo miriše na blato - kaže Dušan Adamov, predsednik udruženja vinogradara i voćara "Peskara" u Melencima, dok seoski ekolozi upozoravaju da je zbog isušivanja Rusande ugrožen ornitološki svet.

Na ispucalom peloidu, koji više podeća na Mesečevu koru, mogu se videti mrtve ptice.

SLANIJE OD MORA!

Jezero Rusanda napušteni je meandar Tise. Površina mu je oko 4 km, a vodu, čija je širina 200-600 m, a dubina 0,5-1,5 m, odlikuje visok salinitet - 60 odsto, što je čini slanijom od mora! Dno jezera pokriven je prirodnim lekovitim blatom koje se, posle analize i ukaza Carske akademije iz Beča, još od 1867. koristi u terapijske svrhe kod oboljenja koštano-zglobnih sistema, degenerativnog reumatizma, kožnih i ginekoloških oboljenja.

(BalkansPress / Novosti.rs)

Scroll to top