Skoro sve prijave sanitarne inspekcije prekršajnim sudovima zastarevaju. Neznatno bolja sudbina predmeta inspekcije životne sredine.

BROJ zastarelih prijava protiv nesavesnih preduzetnika u šest najznačajnijih inspekcija za privredu u 2016. godini bio je oko 1.700. U poljoprivrednoj i inspekciji životne sredine bez konačnog epiloga ostalo je između 50 i 70 odsto slučajeva, dok je prema podacima sanitarne inspekcije 99 odsto prekršajnih prijava koje su pokrenute tokom 2013, 2014. i 2015. godine iz njihovog domena - zastarelo.

 

To znači da rešenje ne dobije gotovo nijedna prijava građana na neispravne životne namirnice u marketima, robu sa isteklim rokom trajanja, žalbe na pekare, ćevabdžinice, kioske brze hrane.

Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, kaže za "Novosti" da, kada se napiše prijava, nesavestan privrednik mora da zna da će biti kažnjen, jer zakon mora da važi jednako za sve:

- Sa kolegama iz prekršajnih sudova tražili smo uzroke ovakvih rezultata i došli do zaključka da inspektori, s obzirom na to da su iz različitih struka često ne poznaju elemente pisanja prekršajnih prijava, jačinu dokaza, a s druge strane sudovi imaju neujednačenu praksu u postupanju sa inspektorskim prijavama - kaže Ružić. - Sve to rezultira neefikasnim prekršajim suđenjima i nedopustivo velikim brojem zastarelih predmeta.

Kako kažu u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pred prekršajnim sudovima prijave podnosi 40 inspekcija od kojih najveći broj njih u skladu sa nadležnostima.

 

- Šest inspekcija za rad, turistička, tržišna, poljoprivredna, inspekcija za zaštitu životne sredine, kao i za opremu pod pritiskom, imaju naveći uticaj na privredu i samo u 2016. godini imale su više od 103.000 nadzora i više od 6.000 prekršajnih prijava - kažu u Ministarstvu.

Ministar Ružić navodi da je Zakon o inspekcijskom nadzoru omogućio jednoobrazno postupanje inspekcijskih službi. Danas je njihov rad koordinisan, ujednačen je način izveštavanja, omogućena razmena informacija.

*Foto M.Anđela

- To je dalo mnogo bolje rezultate, što je posebno značajno kada je borba protiv sive ekonomije u pitanju - kaže Ružić. - Tako je, na primer, Inspektorat za rad samo u prvih sedam meseci ove godine zatekao 13.716 radnika na crno, od kojih je 12.861 osoba posle toga zasnovala radni odnos. I to je uspešnost od skoro 94 odsto, što je ujedno i najveći procenat u poslednje tri godine.

S druge strane, od avgusta 2015. obavljeno je više od 8.000 nadzora nad neregistrovanim preduzetnicima, poput auto-mehaničara u neprijavljenoj garaži, butika po stanovima i polovina njih je legalizovala svoje poslove nakon kontrole.

Zajednička obuka sudija i inspektora

U NAREDNOM periodu će se uz pomoć Sporazuma o saradnji koji je nedavno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu potpisalo sa Udruženjem prekršajnih sudija Srbije, zajedničkim radom standardizovati pisanje prijava, obezbeđivanje dokaza tako da oni neće morati da se ponovno dokazuju kod sudije. Planirani su, takođe, i zajednička obuka sudija i inspektora, podizanje pravničkih kapaciteta inspekcija, kao i niz izmena regulatornog okvira, odnosno produženjem roka zastarelosti.

(BalkansPress / Novosti.rs)

Scroll to top