Da li neko treba da pogine da bi nadležni reagovali?

Da li je 400 evra cena za ljuski život, ili ne daj Bože dečji?

 

Ovo je glavno pitanje koje sebi svakodnevno postavljaju meštani Sutjeske ulice u mestu Vladimirovac nadomak Pančeva.

 *Foto: Filip Plavčić

Naime, oni koji stanuju u ovoj ulici unazad 10 godina strahuju da bi ovde neko mogao da strada. U Vladimirovcu se nalaze četiri bunara koji nisu istorijski spomenici, koji nisu ograđeni i za koje je pitanje dana kad će neko u njih upasti.

Prethodnih nekoliko nedelja ovom ulicom ljudi nisu prolazili. Razlog tome je mačka koja je upala unutra, i posle tri nedelje borbe za život i zavijanja u pomoć - tamo i uginula.

 *Foto: Filip Plavčić

- Vrištala je kao malo dete. Mačkica je upala unutra i tamo je ostavljena na milost i nemolist. Mi iz komšiluka pokušavali smo da je izvučemo, da joj doturimo hranu, ali nismo uspeli jer je i sam prilazak bunaru rizičan.

- Mjaukala je i urlala tri nedelje neprestano. Alarmirali smo komunalnu, ali nam je nakon njihovog izlaska na teren rekli da ne mogu da nam pomognu. Mačka je posle dve i po nedelje izgubila snagu i da vrišti, kukala je promuklim glasom.

 

Bilo je užasno i jezivo, a onda je samo jednog dana utihnula. Verovatno je mučenica tog jutra izdahnula - kaže za Espreso Goca Jelača, ispred čije kuće se, kod broja 41 nalazi ovaj bunar.

Ono što je problem je to što ova maca nije usamljen slučaj. U bunar su upadale i ranije životinje, a pitanje je dana kad će u bunaru čija je dubina 80 metara biti izgubljen i neki ljudski život!

 *Foto: Filip Plavčić

- Ovde ispod oraha leti se okupljaju lokalni pijanci. Dovoljno je neopreznost samo jednog od njih i izgubiće glavu! A da vam ne pričam o tome da već 35 godina živimo u strahu jer nam ni deca ni unuci ovuda nikad nisu trčali bezbrižno.

- Kako da pustim unuke na ulicu? Kako kad bezdan i put u smrt stoji otkriven tek tako, i niko to neće ogradi, izbetonira? Poslednji odgovor koji nam je dala opština Alibunar jeste da oni nemaju novca da bunare ograde ili pak preko njih stave betonske poklopce. Za jedan bunar potrebno je, kako smo se raspitali 400 evra, a oni kažu da nemaju para. Pa ko ima? I da li će se novac stvoriti kad neko upadne i pogine? - pita sagovornica Espresa koja je kako kaže za decu u kraju glavna babaroga jer ih stalno tera od bunara i ne dozvoljava im da se u njegovoj blizini igraju!

 *Foto: Filip Plavčić

Sa neprijatnostima se svakodnevno, tačnije skoro svake noći susreću članovi porodice Jelača, ali iz jednog još bizarnijeg razloga.

- Svako kome crkne mačka, patka, kokoška, niko te životinje ne pokopa. Niko ih ne baci u kontejner. Svako dođe ispred naše kuće. Tek tako. Samo se parkiraju, priđu bunaru, bace telo životinje u bunar i odu. Pitanje je dana kad će ovde buknuti neka zaraza jer je bunar verovatno na istom jezeru kao i bunar za snabdevanje vodom koji se nalazi na 200 metara odavde! - kaže Nikola Jelača i dodaje:

 

Jedne večeri čak sam video čoveka koji je prilazio bunaru sa kesom u ruci. Kad sam krenuo ka njemu on je prošao trotoarom do susednog dvorišta kuće u kojoj niko ne stanuje, i unutra ubacio kesu i nastavio svojim putem. Kad smo preskočili ogradu tamo smo zatekli crknutu patku koja bi, da je istrulila tamo usmrdela celo naselje - zaključuje naš sagovornik.

 *Foto: Filip Plavčić

Ovim povodom kontaktirali smo opštinu Alibunar i to samo s jednim ciljem: Da postavimo pitanje zašto se u ovom slučaju još nije reagovalo. Ipak, do objavljivanja teksta na naše pozive niko nije odgovorio.

(BalkansPress / Espreso.rs)

Scroll to top