Sa porastom temperatura u Srbiji se usijalo mnogo toga, pa i spone između supružnika, roditelja i dece, među prijateljima... Nema dana da u medijima ne odjekne bar jedan slučaj porodičnog nasilja. Stručnjaci kažu da aktuelni vremenski uslovi veoma negativno utiču na ljude sklone agresiji, a socijalna radnica Slađana Miletaković koja radi kao supervizor u Centru za socijalni rad u Bogatiću za Telegraf.rs kaže da su društvene mreže, internet, mobilni telefoni i rijaliti programi sve češći su uzroci porodičnog nasilja.

Od verbalnih obračuna, pljuvanja, ružnih reči, ćuški, do pretnji ubistvom i fizičkih obračuna pesnicama, motkom, laptopom, mobilnim telefonom i nožem - sa svim ovim pojavama porodičnog nasilja susrela se Slađana. Ona je i član grupe za saradnju, formirane prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, pa je razumljivo što je u njenom radnom dnevniku zabeležen skoro svaki slučaj porodičnog nasilja u Mačvi.

 

- Porodica je definitivno u krizi. Nasilje se u najvećem broju slučajeva događa u bračnim i vanbračnim zajednicama, zatim između bivših supružnika, u manjem broju nasilnici ili žrtve su deca i roditelji, a najređe brat i sestra. U odnosima bračnih partnera ima različitih osećanja i očekivanja, pa se nasiljem uglavnom završavaju konflikti kada ne uspevaju da donesu neku zajedničku odluku i zbog onoga "neće tvoja da bude poslednja" - ističe Sladjana Miletaković.

Na osnovu brojnih slučajeva koji su joj "prošli kroz ruke" ona zaključuje da se broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici povećao zbog upotrebe savremenih načina i sredstava komunikacije - interneta, društvenih mreža, mobilnih telefona, a nije zanemarljiv ni "doprinos" rijaliti programa.

*Slađana Miletaković Foto: Privatna arhiva

- Ljubomorni supružnici špijuniraju profile partnera na društvenim mrežama ili sms poruke na mobilnim telefonima i zbog toga se sve češće i verbalno i fizički sukobljavaju. Prvo se posvađaju prebacujući jedno drugom što dosta vremena provode na internetu ili redovno prate rijaliti programe na televiziji. Uglavnom muž zamera ženi što ne kuva ručak već je za računarom, ispred televizora ili preterano koristi mobilni telefon - dodaje socijalna radnica.

Mobilni telefon ili laptop nekad nisu samo uzrok, već i sredstvo za obračun zavađenih supružnika. Osim mobilnog telefona, nastrada oko ili glava, kao nedavno kada je supruga u žučnoj raspravi mužu razbila glavu laptopom.

 

"Klasika" su obračuni pesnicama, motkom ili nožem. U jednom selu baba je u dužem vremenskom periodu zbog nerešenih imovinskih pitanja najmanje desetak puta tukla svog supruga, da bi ga na kraju isekla nožem. U drugom slučaju, svekrva i sin su motkom tukli snahu koja je alkoholičar, čak i kad je u naručju imala bebu.

Dok je ranije bilo nezamislivo da deca dižu ruke na roditelje, kod današnje omladine je kraći fitilj i niži prag tolerancije na opominjanje roditelja poput "Zašto samo ležiš, što nešto ne radiš?", "Kako da ti prepišem imovinu kad ćeš sve propiti i prokockati?"

*Neretko žena "potegne" nekim predmetom na muža Foto: Profimedia

- Najčešći uzrok nasilja između roditelja i dece je alkoholizam. Neretko su deca uvučena u razmirice između bivših supružnika. U jednom slučaju je majci izrečena mera zabrane prilaska deci zato što ih je zaključavala i prisiljavala da izjave kako žele da žive s njom kada su htela da idu kod oca - navodi Miletaković.

U "igrama" razvedenih roditelja oko starateljstva obe strane se optužuju za fizičko maltretiranje deteta, a bilo je slučajeva da komšinica prijavi kako je čula vrisku deteta ili da je videla babu kako sa tepalicom za muve juri dete.

- Odemo u porodicu i proveravamo svaki sumnjiv slučaj fizičkog kažnjavanja. U razgovoru sa detetom utvrdimo da na određenom mestu u kući postoji prut, na ormanu najčešće. Ja ga dohvatim i polomim, priča dete, ali mama i tata donesu drugi. Upozorimo roditelje da je fizičko kažnjavanje zabranjeno. Ukoliko se ponovi, socijalni radnici izriču meru korektivnog nadzora i obično posle toga se fizičko kažnjavanje ne ponavlja - ističe naša sagovornica.

Za svaki prijavljeni slučaj porodičnog nasilja se formira predmet i prema zakonu angažuju policija, socijalni radnici, tužilac i sud. Ipak i najteži slučajevi nasilja se uglavnom ne završe na sudu jer žrtva odbija da svedoči. Po zakonu je to moguće, ali nije predviđena odgovornost za lažno prijavljivanje što bi, možda, žrtve nasilja primoralo da se pojave na sudu.

Ovako, posle prijave nasilja i izrečenih mera od strane policije i suda zaraćene strane se izmire, a nasilnik i žrtva se kradom vidjaju i kontaktiraju, bez obzira što bi neko mogao da ih prijavi. U tom slučaju bi nasilnik završio iza rešetaka najduže dva meseca.

(BalkansPress / Telegraf.rs)

Scroll to top