Broj obolelih stalno raste, a vrhunac dostiže 2013. i 2015. godine kad je u Pčinjskom okrugu bilo 29, odnosno 36 obolele dece do šest godina na 100.000 ljudi.

Deca rođena u Srbiji u periodu od 1999. pa da 2015. godine u većem su riziku da obole od nekog oblika karcinoma, saopštila je Komisija za istragu posledica bombardovanja.

Sedmogodišnja devojčica Petra Petrović iz Vladičinog Hana jedna je od te dece, kojoj je u leto 2015. godine otkriven karcinom.

PROČITAJTE: POSLE BOMBARDOVANJA KOD DECE SE ŠIRE TUMORI I LEUKEMIJA Doktori otkrivaju stravične podatke NATO otrova

Njena majka Jelena Petrović priča kako su izgledale godine borbe s opakom bolešću, kao i kako su lekari u Americi regaovali i spasili njenu devojčicu.

-Petra je počela lečenje 2015. godine na klinici u Nišu. Kada smo tada otišli u Klinički centar Niš, bilo je mnogo manje dece nego što ih je sada tamo.

 

Pričala sam tad s jednom doktorkom, sećam se da mi je bila rekla da je ranije pamtila krvnu sliku deteta, jer su deca obolela od karcinoma bila retka, a danas kaže ne može ni ime i prezime deteta da upamti, koliko je veliki broj dece obolele od karcinoma sa juga Srbije, koja se leče u Kliničkom centru u Nišu.

Bili smo u situaciji dok smo bili u Nišu, da Petra posle hemoterapije treba da ostane na klinici, a da tamo nema mesta, jer je sve bilo popunjeno - seća se Petrovićeva.

Ona dodaje da na radiologiji u Beogradu, kad je Petra 2016. imala zračenje, nije smela posle transplantacije koštane srži da bude u kontaktu s drugom decom barem šest meseci, ali kaže da su svi kapaciteti bili prepuni.

-Toliko je bilo bolesne dece i non-stop je dolazio neko nov.

Bilo je situacija kada u sobu s četiri kreveta guraju još dva, da bi mogli da smeste decu.

Ranije su na klinici imali po dva deteta mesečno koja su obolela od karcinoma, i to nam je tad, govorila mi je, bilo strašno, a sad imamo preko 20 dece mesečno - prenosi Jelena ono što su joj srpski lekari govorili.

Međutim, nakon lečenja u Beogradu bolest se vratila, u Srbiji više nisu imali rešenje, pa su morali u Tursku.

Ni tu Petri nije bilo mnogo bolje, pa se nada za izlečenje ukazala u Americi u na klinici Sent Džud u Memfisu.

-Posle više odbijanja uspeli smo nekeko da nas prime, i ovde želim da poručim svim roditeljima da nikad ne odustaju u traženju spasa za svoje dete.

 

Amerikanci na toj klinici su imali neverovatno saosećanje, razumevanje i poštovanje za nas. Saosećali su se sa Srbima zbog činjenice da dolazimo iz bombardovane zemlje.

Oni su nas sa suzama u očima gledali. Oni su Petri dali život, ja se njima klanjam.

Mi smo hteli na neki način da iskažemo zahvalnost, pa pošto su česte situacije da nekome treba krv, ja i suprug smo hteli da dobrovoljno damo krv i nekom pomognemo.

Oni su rekli da ne mogu da uzmu od nas, dodavši da od ljudi iz Evrope ne uzimamju krv.

Drugih Evropljana tu nije bilo osim nas, što smo opet povezali s tim da i mi odrasli imamo neke posledice zbog bombardovanja osiromašenim uranijumom - zaključuje Jelena.

Petri je bio dijagnostifikovan neuroblastom, a nakon šest operacija počev od Niša, Beograda, Istanbula i Memfisa, devojčica je dobro i vratila se kući.

Sad uživa s bratom Petrom, nadoknađujući sve trenutke koje su propustili zbog bolesti.

Podaci Zavoda za javno zdravlje u Vranju o broju maligniteta kod dece u Pčinjskom okrugu pokazuju da 2000. godine nije bio registrovan nijedan slučaj obolele dece od karcinoma.

Međutim, već prvi slučajevi javljaju se 2003, kada se u uzrastu do šeste godine na 100.000 beleži stopa od 21 obolelog deteta.

Broj obolelih stalno raste, a vrhunac dostiže 2013. i 2015. godine kada je u Pčinjskom okrugu bilo 29, odnosno 36 obolele dece do šest godina na 100.000 ljudi.

(BalkansPress  Izvor: Ok.radio)

Scroll to top