NAJVEĆI problemi sa kojima se suočavaju mališani u Srbiji, a koji su prijavljeni zaštitniku građana, jesu nasilje nad decom i među njima, inkluzivno obrazovanje, zbrinjavanje mališana sa autizmom i maloletnički brakovi, rekao je ombudsman Zoran Pašalić, predstavljajući godišnji izveštaj pred Odborom za prava deteta.

Svakog radnog dana do njega stigne po jedan slučaj nekog ugrožavanja dečjeg prava, a prošle godine imao je čak 254 predmeta vezana za mlađe od 18!

-Čak četvrtina svih pritužbi odnosila se na nasilje - kaže Pašalić. - Hitna služba zaštitnika reagovala je nedavno u jednoj beogradskoj školi, gde su zabeleženi teški oblici vršnjačkog zlostavljanja, a slične slučajeve imamo u celoj Srbiji.

  

Deca koja odrastaju posmatrajući nasilje između roditelja, takođe su žrtve i tako ih treba tretirati. Statistika je pokazala da porodično nasilje nad muškarcima mahom vrše sinovi koji su odrastali u nasilničkoj atmosferi. Taj krug se mora zaustaviti.

Kada je u pitanju inkluzivno obrazovanje, uglavnom se razmatra uključivanje dece sa posebnim potrebama, ali ne i sa posebnim talentima, pa su ova deca stavljena u drugi plan, smatra Pašalić. Zato talentovani odlaze iz zemlje:

*Mlađi od 15 godina ne smeju da upravljaju poljoprivrednim mašinama FOTO: Depositphotos

-Deci su najčešće ugroženi pravo na poštovanje, na zaštitu od nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja i na održavanje odnosa sa roditeljima sa kojima ne žive. Razgovarao sam sa najmanje 100 roditelja kojima su poverena deca i koji ne shvataju da njihovi mališani pate jer im je onemogućen kontakt sa ocem ili majkom.

Na Odboru se moglo čuti da su u posebno teškom položaju oni koji odrastaju na selu, često u velikoj ekonomskoj bedi. Čak i kada ne odrastaju u bedi, otežavajuća okolnost je njihovo svakodnevno putovanje u školu, ali i obaveze koje imaju u domaćinstvu.

 

Prema jednom istraživanju Unicefa, u Srbiji je oko 10 odsto dece starosti od 5 do 17 godina uključeno u aktivnosti koje se klasifikuju kao dečji rad: u gradskim sredinama pet odsto, a na selu 16. Kako je više puta istakla Slavica Đukić Dejanović, ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku i predsednica Saveta za prava deteta, svako dete koje duže od dva sata radi teške fizičke poslove izloženo je najgorim oblicima dečjeg rada, a dešava se da deca ne idu u školu jer su pristigli poljoprivredni poslovi.

Prošlogodišnje istraživanje "Sekons grupe" o dečjem radu u poljoprivredi, pod pokroviteljstvom Međunarodne organizacije rada, pokazalo je da je više od polovine naše dece između pet i sedamnaest godina (52,4 odsto) iz ruralnih područja angažovano na različitim poljoprivrednim poslovima. Mlađi od 15 godina čuvaju stoku ili beru voće, što je najstrože zabranjeno.

PROČITAJTE: DAVAO JOJ KOKAIN, PA JE SILOVAO Tinejdžerku napastvovao, pa je snimao i UCENJIVAO. Devojčica sve ispričala majci

ZABRANjEN TRAKTOR I RAD U PRAŠINI

TINEJDžERI između 15 i 18 godina mogu da rade, kažu propisi, do 35 sati nedeljno, ali ne prekovremeno i ne noću. Ne smeju da budu izloženi radu u prašini ili na vrućini, ne smeju da nose veliki teret, da rade sa opasnim alatima, teškim mašinama, ispod zemlje ili pod vodom, u povećanoj buci ili da budu izloženi hemikalijama. Maloletnici od 11 ili 13 godina nikako ne smeju da voze traktor, što se neretko dešava, a katkad završava i tragično.

(BalkansPress / Izvor: Novosti.rs)

Scroll to top