Pčelari u Zapadnoj Srbijine pamte lošiju bagremovu pašu od ovogodišnje.

Zbog hladnog vremena i kiša u vreme cvetanja bagrema, pčele skoro da nisu ni "radile", zbog čega će ponuda najkvalitetnijeg i na tržištu najskupljeg bagremovog meda biti desetkovana.

Dragorad Kovačević iz Crne Bare, kod Bogatića, jedan od najiskusnijih pčelara sa višedecenijskim iskustvom iz svojih 300 košnica nije dobio ni kilogram bagremovog meda.

 

-Iz pčelarskog dnevnika koji je vodio moj otac, pa posle nastavio ja, shvatio sam da za poslednjih pedeset godina nije bilo ovakve katastrofe u pčelinjaku. Bilo je godina kada u košnicama nije bilo meda ili ga je bilo veoma malo, ali nikada kao ovog proleća nisam primoran da pčele hranim non-stop da bi ih sačuvao u životu. Osim što su krako izlazile na bagrem, celo proleće pčele su gladne. Za prihranu sam dosad potošio 3 tone šećera - jada se Kovačević.

Pčelar Dragorad Kovačević

*FOTO: Milinko Ilić - Tesla

Umesto da vrca med i priprema ga za izvoz, Kovačević i sin Nikola, koji se pčelarstvom bave kao porodičnim biznisom, svako veče hrane pčelinja društva. Ovaj iskusan pčelar procenjuje da je unos meda bio oko 5 kilograma po košnici, ali je, kaže "vaga juče pokazala minus od 2 kilograma".

-Sve su pojele i opet su gladne. Ima dosta pčelara koji su vrcali bagremov med i dobijali su svega 2 do 3 kilograma po košnici. Ja nisam hteo ni da pokušavam već i dalje hranim svoja društva i spremam da ih iduće nedelje selim u Srem, Banat i na Frušku goru da bi lipom i suncokretom koliko-toliko spasao ovogodišnju proizvodnju - dodaje Kovačević.

 

Vredni i pedantni pčelar ističe da je dvadestogodišnji prinos bagremove paše na proseku od 16 kilograma. Pamti i berićetne godine, kada su košnice pojedinačno davale i 40 kilograma bagremovog meda. Ova godina je, međutim, izrazito nepovoljna i bagremovog meda biće tek za lek!

Uprkos veoma skromnoj proizvodnji, za bagremov med koji se u najvećim količinama izvozi, otkupljivači nude za 0,30 evrocenti nižu otkupnu cenu od prošlogodišnje, što je dodatni šok za pčelare.

PROČITAJTE: OD 2020. ZEMLJI PRETI KATAKLIZMA Počinje masovno umiranje pčela, ptica, kitova... A evo zbog čega

-Vadićemo se na suncokretu i lipi, ako sezona bude dobra. Ali, suncokretov med je tri puta jeftiniji od bagremovog, što znači da zarade skoro da neće biti. Najvažnije je da smo sačuvali pčelinja društva. Mnogi, posebno mladi i neiskusni pčelari su ostali bez pčela jer se nisu
snašli u ovoj vanrednoj situaciji i imali su dosta uginuća - zaključuje Kovačević.

(BalkansPress / Izvor: Biznis.telegraf.rs)

Scroll to top