Nepremostiva prepreka za veliki broj akademaca između ostalog je određeni ispit koji zbog samovolje profesora ili obimnosti predmeta ne mogu u roku da polože. Na svakom fakultetu postoji takav jedan predmet.

Prosečna dužina studiranja u Srbiji je sedam godina, a urabana legenda kaže da ispit Srpska književnost XX veka na Filološkom fakultetu, smer Sprska književnost i jezik, obuhvata čak 30.000 strana i 50 pisaca! Studenti jesu pod stresom, ali i sami priznaju da nije do profesora Aleksandra Jerkova koji je strog iz pravičnih razloga, već je problem gradivo.

-Ispit je preobiman, ali veoma lep i profesori su divni. Teško je jer se za naš smer polažu tri dela, prvo pismeni, potom dva odvojena usmena. Taj ispit uglavnom svi spremaju i dugo vuku ali ga je položio svako ko se ozbiljno pripremao. Iz moje generacije tek je nekolecina položila. Ja sam ga prenela u apsolvenstku godinu ali na kraju uz ozbiljne pripreme položila - objašnjava naša sagovornica (ime poznato redakciji).

Sam profesor Aleksandar Jerkov pre par godina za naš list rekao je da je on samo strpljiv da studente ispituje sve dok "ne progovore kao pravi profesori srpske književnosti".

 

Polse ovog ispita postaju profesori

-Kao što svi znamo, ima raznih profesora, pa i onih koji sve svoje nedostatke pokušavaju da prikriju bezrazložnom strogošću. Iako važim za prilično strogog i profesora i književnog kritičara, mislim da strogost nije sama sebi cilj. Ja predajem predmet koji je ne samo težak i velik nego i poslednji na studijama. Posle njega, novi profesor odlazi u učionicu ili neku redakciju gde uči druge ili ispravlja što drugi pišu. Da li biste u operacionu dvoranu pustili onoga ko nije naučio mnogo više od toga da drži skalpel? Ja oduvek imam takvo osećanje odgovornosti. I vrlo sam strpljiv da ih pitam svakoga meseca, onoliko puta koliko je neophodno dok ne progovore kao pravi profesori srpske književnosti. To mi se čini kao dug Dositeju i Univerzitetu kakav treba da bude - odgovara Jerkov.

Drugi pak misle da je problem u samom konceptu studiranja i da su onda neki predmeti zapostavljeni zbog drugih obimnijijh.

-Bolonja je tu da nas "priuči". Nema dovoljno vremena da se sedne i detaljno natenane sve iščita, ispodvlači, pređe nekoliko puta... Često sam dolazila u situaciju da moram da "žrtvujem" neki predmet, obično izborni, i da ga spremim "ofrlje", odmah se opraštam od desetke da bih imala vremena za neke zahtevnije oblasti. To je paradoks jer smo svi određeni smer upisali baš zato što ga volimo i želimo to da učimo, pogotovo izborne predmete, koji sme sami birali u najužem smislu – rekla je jedna bivša studenkinja ovog fakulteta.

(BalkansPress / Izvor: Blic.rs)

Scroll to top