U bratskoj Srbiji, u poslednja dva meseca događa se vrlo čudna stvar, koja nije mogla dugo ostati neprimećena van granica Srbije. Naime, u jeku epidemije koronavirusa, koje je veoma ozbiljno potresla srpsku privredu, srpska Poreska uprava je nakon 19 godina potpune ćutnje, iznenada odlučila da retroaktivno za poslednjih pet godina, oporezuje sve veći broj srpskih frilensera, zajednicu koja broji oko 100.000 ljudi. Iako sam potpuno siguran, da je datum tog poreskog udara prosto slučajnost, neko bi mogao pomisliti da to baš i nije tako.

Istražujući ovu priču, uglavnom kroz kontakte sa nekim od članova zajednice srpskih frilensera, odmah sam primetio i prepoznao dobro poznat istorijski datum. Akcija srpske Poreske uprave protiv srpskih frilensera počela je 13. oktobra a upravo na taj dan, ali daleke 1307. godine, francuski kralj Filip IV Lepi, počeo je da hapsi, muči, procesuira i pogubljuje vitezove Templare kako bi konfiskovao njihovu imovinu, zato što je državna riznica bila prazna. Kao izgovor za ova hapšenja i pogubljenja, Filip Lepi optužio je Templare za jeres, obožavanje đavola i za mnogo drugih izmišljenih zločina koje moderni istoričari danas odlučno odbacuju. Pre toga, kralj Filip je sa jednakom okrutnošću opljačkao a potom prognao francuske Jevreje. Ali, ukoliko opravdano pretpostavimo da je datum početka akcije protiv srspkih frilansera bio samo slučajnost, i nenameran izbor, činjenica da je u oba slučaja razlog oduzimanja novca bila prazna državna kasa, zaista ostavlja zlokoban utisak. Naravno, odbijam da poverujem da je nečiji izopačen smisao za humor iza ovih poklapanja, ali neko drugi bi mogao doći do drugačijeg zaključka.

 

Šta se to zaista događa u Srbiji i čime su to srpski frilenseri na sebe navukli gnev svoje vlade? Pre svega, izgleda da srspka vlada dugo nije bila svesna razvoja pa ni samog postojanja frilens pod njenim okriljem. Za razliku od Rusije i mnogih drugih zemalja, Srbija još uvek nije regulisala profesionalni rad na internetu kao takav, uključujući tu prava radnika na internetu koji zato rade nezavisno i bez ikakve pomoći srpske države. Van svake sumnje, to je velika greška srpkih vlasti. Uglavnom mladi ljudi, ali ne samo oni, usred visoke nezaposlenosti u Srbiji, pokušavajući da prežive ne napuštajući otadžbinu, počeli su tragati za poslodavcima van granica Srbije, i to sa mnogo uspeha. Ovde uglavnom govorimo o programerima, koji među svim drugim srpskim frilenserima ostvaruju najviša primanja, ali i o armiji drugih stručnjaka u svojim oblastima, kao što su specijalisti za onlajn marketing, jutjuberi, bloger, influenseri, dizajneri, kompjuterski umetnici, predavači stranih jezika, prevodioci i mnogi drugi. Ovi ljudi nikada nisu tražili pomoć od svoje države i nikada je nisu ni dobili. Zar to nije čin čistog patriotizma? Oni su jednostavno želeli da ostanu u Srbiji.

Слика може да садржи: 2 особе, људи стоје, људи плешу, гужва, ноћ и на отвореном

*Foto: Nemanja Đorđević / Facebook grupa: Udruženje radnika na internetu

Srpski frilenseri morali su da ulože mnogo napornog rada i vremena u njihovo profesionalno obrazovanje kako bi postali i ostali konkurentnim na globalnom tržištu, i naravno, morali su da investiraju u skupu opremu i posebne tehničke uslove rada, kao što je ultra-brzi internet. Međutim, bilo bi bolje da su umesto toga izučavali pravnu nauku, jer izgleda da većina njih nije bila svesna postojanja zakona iz 2001. godine koji jasno zahteva da svi prilivi iz inostranstva moraju biti oporezovani. Sa svoje strane, srpska Poreska služba je uradila veoma malo, ili tačnije ništa kako bi obavestila građane o njihovim obavezama prema državi, a u skladu sa srpskim zakonom, bili su u obavezi da to učine. Naprotiv, Poreska služba nije se potrudila da kao inače, obavesti i upozori radnike na internetu o nagomilavanju njihovog duga prema državi Srbiji.

 

Godine su prolazile, i Srbija je uživala u svim prednostima konstantnog i narastajućeg priliva dolara i eura, i na taj način, i u socijalnom miru kao razlutatu samozapošljavanja mladih građana Srbije kroz rad na Internetu. Ana Brnabić, srpski premijer, je 2018. i 2019. otvoreno i javno hvalila srpske internet radnike zbog njihovih izuzetnih profesionalnih veština i doprinosa nacionalnoj ekonomiji. To je bio jasan signal srpskim frilenserima da nastave da rade uz moralnu podršku njihove vlade. U to vreme, neduge pre izbijanja pandemije koronavirusa, Srbija je bila na desetom mesto u svetu po broju filensera. To je bila dobitna kombinacija za obe strane, i vrlo verovatno bi i tako ostalo da nije bilo pandemije. Nažalost, COVID-19 je brzo opustošio srspku državnu kasu, a zatim je usledio ogromni šok za frilensere koji se od njega još uvek nisu oporavili.

Слика може да садржи: 3 особе, људи плешу, људи стоје, гужва, ноћ и на отвореном

*Foto: Nemanja Đorđević / Facebook grupa: Udruženje radnika na internetu

Niko ne može osporiti državi Srbiji pravo da oporezuje bilo koga u skladu sa njenim zakonima, bez obzira na nivo poreske pismenosti i obrazovanja srpskih građana, ili u ovom slučaju, frilensera. Bez sumnje, odluke srpske poreske službe su utemeljene na zakonu, ali i pored toga, neki od detalja u ovoj priči izgledaju čudno. Neki pravni stručnjaci smatraju da je retroaktivno oporezivanje u ovom slučaju, u suprotnosti sa srpskim Ustavom. Osim toga, frilenseri bi trebalo da plate i do 80% svega što su zaradili poslednjih pet godina zbog visokih kamata, i to za samo 15 dana od donošenja poreskog rešenja. Čak i u mnogo bogatijim državama od Srbije i u stabilna vremena, to bi bilo jednostavno nemoguće. Uzevši u obzir da srpska vlada ovih dana zbog epidemije koronavirusom, pomaže mnogim kategorijama građana, na primer, estradnim umetnicima koji su u odnosu na obične Srbe dobro obezbeđeni, neko bi mogao da dođe do pogrešnog zaključka, da postoji posebna netrpeljivost srpske države, njenog Ministarstva finansija i Poreske službe u odnosu na radnike na internetu.

 

Zato ne čudi to što su gotovo sve opozicione političke partije požurile da podrže frilensere zajedno sa dva najveća sindikata. Mnoga udruženja građana su takođe pružila javnu podršku. Međutim, čak i najpovršnije istraživanje bi pokazalo da srpski radnici na internetu nisu objedinjeni zajedničkim ideološkim i političkim ubeđenjima. Sudeći po mojim izvorima, neki od frilansera podržavaju levičarske ideologije a drugi desničarske, neki su konzervativniji, a drug liberalniji, a takođe, među njima možete naći kako prozapadne evrofile, tako i rusofie u manje-više jednakom odnosu kao i među drugim građanima Srbije. Ipak, ono što je posebno zanimljivo u ovoj priči je to što su pod pritiskom države, ovi ljudi prevazišli međusobne razlike, i nastupaju zajedno kao jedan tim, zahtevajući prihvatljivo rešenje za njihov problem. Ovih dana, jedno od dva udruženja koja rade zajedno, obratilo se delegaciji Evropske unije za Srbiji sa molbom za podršku i pomoć. Nažalost, usledilo je gorko razočarenje frilansera, jer nisu naišli niti na dovoljno razumevanja, niti na javnu podršku tradicionalno hladnih everopskih birokrata.

Слика може да садржи: једна или више особа, људи плешу, гужва, ноћ, небо и на отвореном

*Foto: Nemanja Đorđević / Facebook grupa: Udruženje radnika na internetu

Koliko je meni poznato, pismo sličnog sadržaja nije stiglo u Rusku ambasadu u Beogradu, odgovarajućim ruskim institucijama ili Predsedniku Putinu lično. Ovo se nije desilo najverovatnije zato što je Rusija dobro poznata po tome što se osim bez jako dobrog razloga, nikada ne bavi unutrašnjim poslovima drugih zemalja, pa srpski frilenseri nisu ni pokušali da rešenje tog problema potraže sa te strane, verujući da bi Rusija ostala prosto gluva u odnosu na njiove probleme. Međutim, da sam ja jedan od njih, verovatno bih pokušao da se obratim upravo Predsedniku Putinu lično, možda u nekom otvorenom pismu, zato što je on jedan od retkih ljudi na ovoj planeti koji ima nekog uticaja na srpskog predsednika Aleksandra Vučića, a upravo je on neko ko bi mogao da oprosti frilanserima njihove dugove i uvede ih u novi i razumniji poreski sistem. Ako Rusija ima posebne zakone za frilensere, zašto ih Srbija ne bi imala?

 

Iako su srpski frilenseri do sada, uglavnom bili nezainteresovani za politiku i fokusirani na svoj posao, malo je verovatno da im se srpski režim sveti zbog nedostatka podrške, ili čak za otvoreno neprijateljstvo prema režimu. Došao sam do zaključka da nema osnova za podršku ove teorije zavere. U stvari, sve je mnogo jednostavnije: frilenseri su idealni žrtveni jarac jedne pragmatične vlade čija je državna kasa prazna, kao što je bila i državna kasa kralja Filipa Lepog sa početka ove priče. Međutim, država Srbije je opraštala dugove za porez i ranije, naprimer najvećim tajkunima, a tu se radi o mnogo većim sumama novca. Zato, i posebno u vreme pandemije koronavirusa, kada pomaže mnogim Srbima da prežive, srpska vlada ne bi trebalo da ekonomski i fizički uništi 100.000 ljudi i porodice koje oni izdržavaju, ma koliko to bilo zakonski osnovano. Bilo bi izuzetno nemoralno i bezdušno, upropastiti tako veliki broj ljudi samo zato da bi se napunila državna kasa. Srpski radnici na internetu ne zaslužuju tako nehuman tretman od strane njihove vlade, upravo zato što su se oduvek oslanjali na svoje sopstvene veštine i znanje, umesto da su čekali pomoć države kao drugi.

Слика може да садржи: 1 особа, на сцени

*Foto: Nemanja Đorđević / Facebook grupa: Udruženje radnika na internetu

Osim toga, ako srpska vlada nastavi sa tako surovim merama protiv frilensera, ovi ljudi bi mogli da se pokažu dostojnim protivnicima upravo zbog lakoće sa kojom komuniciraju sa širokom lepezom političkih partija i drugih organizacija, od ultrakonzervativnog Vojislava Šešelja do LBGT organizacija, dve strane koje su javno podržale frilensere. U stvari, u otvorenom sukobu sa trustom mozgova frilensera koji su vladaju IT tehnologijama, grafičkim dizajnom, novinarstvom, kreativnim pisanjem, stručnjaci su za medije i tečno govore strane jezike, sadašnji srpski režim, ne država naravno, mogao bi doživeti poraz.

Upravo bi frilenseri mogli postati stožer neočekivanog okupljanja i ujedinjenja srpske opozicije, jer su im sada mogućnosti veoma skučene i primorani su da se bora za vlastiti opstanak. Uništenje frilensera bi definitivno prouzrokovalo dugotrajne socijalne nemire i političku nestabilnost u Srbiji, a ovo bi moglo da ima sasvim nepredvidive posledice po rusko-srpske odnose. Rusija naravno, ne može otvoreno podržati srpske radnike na internetu, ali u ime proste ljudskosti, ona bi mogla podržati njihove razumne zahteve. Kao veran i pouzdan saveznik Srbije, Rusija je uvek brinula o interesima celokupnog srpskog naroda, pa bi mogla pozvati srpsko rukovodstvo to donese mudre i razumne odluke u vezi ove osetljive stvari, upravo zato što Evropska unija nije želela da pomogne srpskim frilenserima.

(Izvor: https://www.geopolitica.ru/article/pochemu-serbiya-pytaetsya-unichtozhit-svoih-frilanserov)

Scroll to top