Masovno ubistvo u Žitištu u kom je Siniša Zlatić (38) iz ljubome ubio petoro, među kojima i svoju bivšu ženu, i ranio još 22 nedužnih ljudi, je paradigma nasilja u Srbiji. A nasilje je u Srbiji eksplodiralo. U masakru u "mirnoj" vojvođanskoj varošici isplivavaju sve greške sistema koje su dovele i do zločina u Martonošu, Jabukovcu i Velikoj Ivanči...

A taj mulj stvaramo godinama - žmurimo jednim okom na porodično nasilje; prećutkujemo da su žene najveće žrtve i da su jedino stvarno ravnopravne sa muškarcem samo onda kada ih mlati kao sebi ravnom; po tavanima, podrumima ali i splavovima imamo milion nelegalnih komada oružja; ne lečimo postraumatski sindrom kao da zemlja nije bila u ratu; uveli smo novi žanr, rijaliti ubistvo, i 70 dana razvlačili mrtvu pevačicu po "crnoj hronici"...

{adselite}I onda je prošle subote iz tog mulja išetao Zlatić, greška sistema koja nam se vratila kao bumerang.

Profesor dr Dobrivoje Radovanović, naš najpoznatiji kriminolog kaže da je sve ovo direktna posledica nerada države, a da su žene najveće žrtve nasilja u Srbiji.

"Morali su da znaju da je imao oružje. Morali su da reaguju na prijavu za porodično nasilje", kaže Radovanović i konstatuje da imamo nasilnu državu. "Nasilje izvire iz nerada države i nasilnosti države. Nasilnost države imate u raznim oblicima, imate nasilnost u politici, u institucijama, nasilnost službi... Imate političare koji vam pričaju bajke i ništa ne urade, a vrše čisto psihološko nasilje. Nasilje nije samo fizički udarac, već i maltretiranje građana i obećavanje, a neispunjavanje i nasilno otimanje penzija... Maltretiranja često prijavljuju policiji supruga, deca, komšiluk. Policija kaže: 'Je l' vas udario? Nije. Onda ništa'. Čekajte da vas prebije, da vas ubije, e onda ćemo mi intervenisati."

Psihička bolest, depresija i patološka ljubomora su najčešći uzroci masovnih ubistava koja su uzdrmala Srbiju, ali je i država tu zatajila.

"Svaki duševni bolesnik je registrovan jer je tražio pomoć. Dakle, država mora da ima službe koje prate i sprečavaju teške oblike depresije usled kojih može doći do ubistva porodice ili drugih ljudi. Imate teške duševne bolesnike i ubice na izdržavanju zatvorskih kazni u duševnim bolnicama, ali kada izađu opet će da počine zločin jer država nema službu koja ih prati. Imate teške silovatelje (kod silovanja je recidiv 100 odsto), a država izriče suviše blage kazne umesto da ih 'cepne', spreči recidiv i tako smanji nasilje."

Masovni napadi su poslednjih godina u Srbiji odneli 40 života. Radovanović upozorava da je to tek početak eksplozije nasilja i da ćemo tek imati ekspanziju teških krivičnih dela. Sistem, umesto da štiti najslabije, prepun je šupljina kroz koje se provlače svi manijaci ovog društva i ubijaju ne samo žene već su pretnja za celo društvo.

"Sistem je podbacio na svim planovima, nije reč o šupljini nego o ogromnim rascepima koji nisu propraćeni adekvatnom zaštitom, podrškom, i politikama koje bi istinski vodile računa o ranjivosti svojih građana", kaže dr Olivera Pavićević, sociolog sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. "Bahatost moći i sve veća udaljenost njenih centara izražena je do krajnjih granica, bez razumevanja da su efekti prepuštanja pojedinca stihiji ekonomskih i društvenih promena, bumerang koji će se vratiti kao enormno nasilje koje se rasipa unutar društva."

(Izvor: Nedeljnik.rs)

Scroll to top