Prosečna vrednost evra sledeće godine ne bi trebalo da bude veća od 123 dinara, koliko je iznosio prosečan kurs u 2016. godini, procenuju srpski bankari.

Pojedini analitičari, međutim, naglašavaju da će dinar biti toliko stabilan da do kraja 2018. kurs evra neće preći ni 121,5 dinara.

Psihološku granicu od 120 dinara evro je prvi put probio 2015. godine, kada je prosečno vredeo 120,73. Već 2016. evro je bio 123,12 dinara, dok je u toku ove godine domaća valuta znatno ojačala, pa je procena da će srednji kurs evra biti oko 121,5. U ovom trenutku evropska moneta vredi malo više od 119 dinara.

U NBS ističu da je dinar od početka godine ojačao 3,4 odsto.

- Narodna banka je u 2017, zaključno sa 25. septembrom, kupila 1,08 milijardi evra, a prodala 345 miliona, radi ublažavanja kratkoročnih promena kursa – naveli su u NBS.

Analitičari Erste banke očekuju da će postepeno povećanje priliva kapitala i dinarskog kreditiranja podržati ovakvu vrednost dinara.

- Rast uvoza i sezonski faktori u poslednjem kvartalu godine igraće ključnu ulogu na suprotnoj strani. Predviđamo da će kurs dinara prema evru ostati u zoni od oko 120 do 121 - ističu u Erste banci i procenjuju da će srednji kurs evra u 2018. iznositi 121,5 dinara, dok ni u 2019. neće preći 123 dinara.

 

Nešto manje poverenja u domaću valutu imaju analitičari Rajfajzen banke:

- Naše očekivanje je da će prosečna vrednost dinara ove godine dostići 121,7, da će naredne godine biti 123,1, a u 2019. godini 124,8 dinara za jedan evro. U ovoj banci navode da je na trenutno jačanje dinara uticalo nekoliko emisija kapitala banaka, kao i značajno povećani izvoz i priliv doznaka iz inostranstva.

Iako je u poslednjih nekoliko meseci zabeležen značajan porast zaduživanja banaka u inostranstvu, to nije bilo ključno za jačanje dinara. Prema izveštaju Fondacije za razvoj ekonomske nauke, banke su se tokom drugog kvartala 2017. godine (april-jun) u inostranstvu zadužile oko 199 miliona evra.

- Banke su se prethodnih godina razduživale prema svojim centralama u inostranstvu po osnovu ranije uzetih sredstava. Usled toga bi ovo neto povećanje zaduženosti od 199 miliona evra moglo sugerisati da banke očekuju dalji oporavak kreditne aktivnosti u Srbiji – kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

On dodaje i da je Srbija ove godine imala veliki priliv stranog kapitala, od 509 miliona evra, što je takođe poguralo dinar.

U Intezi ističu da je do jačanja dinara najviše došlo zbog pojačanog interesa stranih investitora za kupovinu dinarskih obveznica Srbije.

- Takođe, i zbog povećane kreditne aktivnosti banaka prema domaćim preduzećima, kao i povećane potrošnje tokom turističke sezone. Što se tiče kursa u predstojećem periodu, ključni faktor će biti stabilnost i reformski kurs makroekonomske politike – zaključuju u Intezi.

NBS: I veća kreditna aktivnost ojačala domaću valutu

U NBS naglašavaju da su pritisci ka jačanju domaće valute rezultat poboljšanja makroekonomske situacije u zemlji.

- Stabilnosti na deviznom tržištu doprineli su i veće poverenje stranih investitora u srpsku ekonomiju i njihovo ulaganje u dinarsku aktivu. Na jačanje dinara uticao je i broj stranih turista tokom leta, kao i povećana kreditna aktivnost banaka – objašnjavaju u NBS.

(BalkansPress / Blic.rs)

Scroll to top