Nalazište u Jadru kod Loznice je mnogo vrednije nego što je poznato javnosti, tvrde stručnjaci

Uveliko se priča o našoj sreći, da u Jadru kod Loznice "gajimo" najveće evropsko i među najvećim u svetu nalazište litijuma! Ove "srpske nafte", preko rude jadarita, imamo u izuzetnim količinama. Činjenica da se istraživanjem ovog nalazišta bavi multinacionalna kompanija "Rio Tinto", već sugeriše da su stranci shvatili njegovu vrednost.

Ove resurse, međutim, nikako ne bi trebalo jeftino prodavati strancima, jer osim opšte poznate upotrebe litijuma za baterije za automobile, mobilne telefone i foto-aparate, on je važan faktor u pravljenu goriva budućnosti, a još interesantnije - lakši izotop litijuma mase 6 koristi se za dobijanje tritijuma, odnosno za pravljenje hidrogenske bombe!

Ovako za "Novosti" govori "poslednji Mohikanac" Instituta "Vinča", jedan od stručnjaka koji su istraživali upotrebu litijuma, obogaćivanje izotopa uranijuma i litijuma, nuklearnu energiju, radioaktivnost... Ovaj osamdesetsedmogodišnjak radni vek je proveo baveći se baš izotopima litijuma, koji, kako tvrdi, već decenijama ne proučava niko. 

 

Iako je već skoro 30 godina u penziji, njegov doktorat od pre šest decenija, na temu "Ravnotežni i kinetički izotopski efekti u reakcijama jonske izmene urana i litijuma", i dalje je gotovo neprevaziđen u našoj zemlji o ovom elementu i njegovoj primeni.

- Kada se na internetu ukuca "primena litijuma", zaboravljena je, slučajno ili namerno, ta izuzetno važna primena ovog elementa, koji će se po svemu sudeći izvlačiti iz rude lozničkog nalazišta - kaže naš sagovornik, koji iz ličnih razloga ne želi da otkrije svoje ime javno. - U Srbiji su, jednostavno, pre nekoliko decenija zaustavljena sva istraživanja, koja su vodila ka znanju i stručnosti za pravljenje komponenti i delova hidrogenske bombe.

U timu dr Slobodana Ribnikara, pedesetih godina, kada je "Vinča" bila pojam moći u znanju iz ove oblasti, radio sam na mnogo projekata o uranijumu i litijumu, istraživao obogaćivanje uranijuma i litijuma. Nema dileme da je svo to znanje kasnije svesno ugušeno, a sva istraživanja obustavljena.

*Foto: Shutterstock

Kako naš sagovornik kaže, "Vinča" je po osnivanju bila izuzetno renomirana ustanova, čiji su istraživači bili cenjeni i u Americi.

- Odsek u kom sam radio sa još četvoro stručnjaka, a od kojih sam još samo ja živ, zatvoren je sedamdesetih godina prošlog veka bez ikakvog obrazloženja i objašnjenja. A tada počinje i propadanje "Vinče" - priča ovaj stručnjak. - Smatram da je razlog da se stopiraju sva istraživanja na ovu temu upravo stav Amerike u tadašnjem Hladnom ratu.

Da se spreči proliferacija nuklearnog naoružanja zbog bojazni od katastrofe svetskih razmera, a pretpostavljam da Srbiji, koja je uvek bila negde između Istoka i Zapada, bilo teško verovati. Tako je bilo najsigurnije ugušiti "opasno znanje". Vrlo brzo smo poslati u prevremenu penziju svi sa beneficiranim radnim stažom, a neke "mračne sile" su mi neprestano bile za vratom.

 

Sagovornik "Novosti" kaže da naši stručnjaci, čak i u punom sastavu, ne bi mogli da naprave hidrogensku bombu u Srbiji, jer je u pitanju nezamislivo skupa tehnologija, ali tvrdi da je znanja bilo sasvim dovoljno da se rade njene komponente.

- Odavno u "Vinči" više nema nikoga ko se bavi tom tematikom, razdvajanjem stabilnih izotopa, a ja sam u periodu od 1957. do 1969. godine, radio upravo na tome, na obogaćivanju izotopa uranijuma i litijuma - kaže ovaj stručnjak. - Litijum, dakle ima dva izotopa, odnosno jezgra nekih njegovih atoma imaju tri, a neka četiri neutrona.

Kada se posebnim postupkom odvoje ta jezgra sa tri neutrona, onda se ona, sjedinjena sa težim izotopom vodonika, deuterijumom, koriste kao glavni sastojak hidrogenske bombe.

*Foto: Shutterstock

Da su reči našeg sagovornika po kojima se ni "Vinča", ni stručnjaci u Srbiji odavno ne bave istraživanjem obogaćivanja izotopa litijuma, tvrdi i profesor fakulteta za fizičku hemiju u Beogradu, dr Šćepan Miljanić.

- Istinu govori doktor, svedok nekadašnjih prilika u "Vinči", ali ja bih sugerisao na po meni još jednu izuzetnu važnost litijuma za budućnost, i to kao goriva - kaže dr Miljanić.

 

- Kada je reč o upotrebi litijuma, s jedne strane to su litijumske baterije za razne namene, a s druge to su budući fuzioni reaktori.

Trenutno postoji eksperimentalni reaktor u južnoj Francuskoj ITER. U pitanju su izuzetno komplikovani uređaji, čija je jedna komponenta goriva litijum i predviđa se da bi za 30 do 40 godina mogli da zažive. Zato je nalazište u Srbiji, inače po količinama u svetskom rangu, izuzetno važno.

*Foto: M. Anđela / Ruda jadarit 

Fuzioni reaktori

Rad fuzionih registara baziran je na dva izotopa, od kojih je jedan tritijum - kaže naš sagovornik. 

- Njega nema u prirodi, već se pravi iz litijumovih izotopa neutronskim reakcijama. A oslobađa se u fuziji. U stalnom procesu se iz litijuma izvlači tritijum, a on ide u reaktor i dobija se gorivo.

 

Gorivo za budućnost na duže staze, na više od hiljadu godina, kažu stručnjaci, međutim, ipak je proces fisije.

Svet podmiren 350 godina

Svet je sa trenutnim količinama litijuma na planeti, "miran" za narednih 350 godina - kaže prof. Miljanić. 

*Foto: V. Mitrić / Jedna od bušotina u Gornjem Jadru 

- Ako, međutim, zaživi priča fuzionih reaktora i korišćenja ovog elementa u proizvodnji goriva budućnosti, svakako će izdašnost litijuma biti mnogo kraća. Ruda koja je pronađena kod Loznice, jadarit, poseban je mineral litijuma koji nije nađen u drugim krajevima, pa je time njegova važnost još veća. Zato je neobično da je naša država dozvolila da se istraživanjem nalazišta bavi strana kompanija.

(BalkansPress / Novosti.rs)

Scroll to top