Slamka spasa za građane koji ne mogu da dobiju kredit u banci, ali zapravo, po mišljenju stručnjaka, legalizovano zelenašenje - to je sistem rada pojedinih zalagaonica koje novac za pozajmicu isplaćuju odmah, ali uz depozit u vidu dragocenosti i kamatu od čak 10 odsto.

Pored Beograda, gde ih ima najviše, gotovo da nema većeg grada u Srbiji gde ne rade minimum po dve zalagaonice, a redovi građana ispred njih sve su duži. Zalagaonice, koje rade uz dozvolu i nadzor Narodne banke Srbije, naime, svoje usluge reklamiraju brzim i momentalno isplaćenim pozajmicama, "uz fiksnu i minimalnu kamatu i potpunu diskreciju", bez limita u iznosu i roka otplate, kao i drugih ograničavajućih faktora za dobijanje kredita u bankama, kao što su nezaposlenost ili kreditna zaduženost.

 

Da bi se pozajmica u novcu uopšte dobila, bez obzira na to da li je u pitanju 200 ili 20.000 evra, građani moraju da obezbede zalog koji može biti nakit, tehnika ili antikviteti, do vozila i nekretnina.

- Najčešće novčane pozajmice građana kreću se do 500 evra, a depozit za te iznose su najčešće zlatni ili srebrni nakit, laptopovi ili televizori. Vrednost založenog zlata procenjujemo u zavisnosti od gramaže i kartaže, kao i vrednost tehnike. Rok za trajanje pozajmice ne postoji i traje dok ne vratite glavnicu, a posle mesec dana počinje da ide kamata od 10 odsto koja se može umanjiti u iznosu na to koliki deo glavnice je vraćen – kažu u jednoj zalagaonici.

Zalog mogu biti i čekovi, ali njihova vrednost u zalagaonici nije 5.000, već od 4.500 do 4.600 dinara, dok je ostatak provizija, i oni se, slično kamati, puštaju mesec dana od pozajmice.

*FOTO: K. KAMENOV / RAS SRBIJA

Veći broj zalagaonica novčanu pozajmicu nudi i putem administrativne zabrane na platu, najčešće do iznosa od 60.000 dinara. Ta "pogodnost", međutim, važi za zaposlene u državnim firmama i javnim preduzećima uz kamatu od šest odsto.

Ekonomista Saša Đogović kaže za "Blic" da građani koji se odlučuju za zalagaonice pod ovim uslovima ulaze u daleko dublji problem nego što je opterećenje bankarskim kreditom.

- Prilično je jasno da je ljudima hitno potreban keš, da su im poznati svi ti uslovi i da su svesni rizika koji ih može koštati imovine i ozbiljnih porodičnih problema, ali s druge strane treba da budu upoznati i sa tim da takva kamatna stopa nije regularna i da nema veze sa tržišnim okvirima. Svakako je i na NBS da uvidi takvu vrstu poslovanja i spreči skoro legalizovano zelenašenje – upozorava Đogović.

 

Sve veći broj građana u zalagaonicama, tumači on, pokazatelj je društvenog ambijenta i kvaliteta života.

- Za potrošačku korpu i dalje je potrebno više od 1,5 prosečnih zarada u Srbiji. To govori o tome da se kućni budžeti moraju krpiti i na ovaj način, a to često jeste zalaganje nakita, vrednih stvari i slično – kaže on.

Banke povoljnije, ali uslovi stroži

Kada se uporede sa ponudom zalagaonica, bankarski keš krediti su daleko povoljniji, ali su uslovi za odobravanje stroži. Tako, na primer, kamata na period od šest ili 12 meseci za pozajmice od 20.000 do 120.000 dinara iznosi oko osam odsto godišnje. Uslov je, međutim, da građanin prima platu ili penziju u banci.

Sistem zaduživanja

  • Isplata pozajmice odmah, bez obzira da li ste zaposleni
  • Nema provere da li je klijent sposoban da vraća kredit
  • Pozajmica može da bude od 200, pa do više desetina hiljada evra
  • Obavezna zaloga u zavisnosti od visine pozajmice (može biti nakit, ali i automobil i stan)
  • Unovčavanje čekova, za ček ispisan na 5.000 dinara, dobija se 4.500 dinara

(BalkansPress / Blic.rs)

Scroll to top