Sudeći po broju godina potrebnih za penzionisanje u regionu, Evropi i svetu, Srbija još i dobro stoji. Posmatrajući, međutim, potrebe, trendove i nagle izmene zakona koji regulišu penzijske sisteme, čak i u najrazvijenijim zemljama, pitanje je kada će i u Srbiji doći do novih pomeranja.

PROČITAJTE: IVICA DAČIĆ OŠTRO ODGOVORIO AMBASADI SAD: Ono što im je poručio ODJEKNUĆE I U VAŠINGTONU!

U Srbiji se muškarci trenutno penzionišu sa 65 godina. Novi zakon za penzionisanje žena već je stupio na snagu - nežniji pol tako danas mora da radi do 62,5 godina, a granica će biti pomerana svake godine za po tri do šest meseci. Praktično, i dame u našoj zemlji će od 2032. godine u penziju ići sa 65 godina.

 

Najnovija informacija govori da vlasti u Danskoj i Holandiji od 2020. planiraju nove propise po formuli "kako ljudi duže žive, to će kasnije odlaziti u penziju". Kako je ocenjeno, oni koji sada imaju 20 godina u penziju će u ovim zemljama ići sa 70 godina.

*FOTO: CAPITAL.BA / ARHIVA

PROČITAJTE: "GOVORIO JE DA JE TO NAŠA MALA TAJNA I DA NIKOME NE SMEM PRIČATI" Potresno svedočenje devojčice (11) koju je OBLJUBIO BIVŠI MINISTAR

Ipak, nakon višegodišnjih pregovora, holandska vlada, poslodavci i sindikati juče su objavili predlog novog zakonskog okvira penzionog sistema kako bi ga učinili održivim, a prema novom planu starosna dob biće "zamrznuta" do 2022. godine, kada će postepeno početi da raste u skladu sa očekivanim porastom životnog veka. Kao jedna od najvećih promena navodi se predlog da se životna dob potrebna za ostvarivanje prava na penziju ne menja toliko brzo kao što je ranije planirano, kao i da će oni sa fizički zahtevnijim poslovima ranije sticati pravo na penziju. Inače, pravo na državnu penziju u Holandiji se stiče sa 66 godina i četiri meseca.

 

Novi zakone u prethodnom periodu već su dobile Crna Gora, Hrvatska i Poljska. U narednih deset godina njihovi najstariji građani će moći u penziju sa navršenih 67 godina. Velika Britanija i Finska u međuvremenu će povećati granicu na 68 godina. U Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji i Norveškoj u penziju se već ide sa 67 godina, a u Nemačkoj, Austriji i Kanadi sa 65, kažu u Fiskalnom savetu.

"Da bi penzijski sistem bio održiv, bez obzira na to da li je reč o privatnim ili državnim fondovima, i da li se radi o manje ili više razvijenim državama, on mora da počiva na tome da ljudi što duže žive i što više rade. Kako se životni vek u razvijenim državama povećava, tako je kod njih prisutan trend da se u penziju sve češće ide sa 67 godina, dok je u istočnoj Evropi granica nešto niža i kreće se oko 65, uključujući i Srbiju", objašnjava u razgovoru za "Blic" Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

Nikola Altiparmakov

*FOTO: A. DIMITRIJEVIĆ / RAS SRBIJA, Nikola Altiparmakov

On kaže da građani često nemaju razumevanje za neophodne promene, pa smo, prema njegovim rečima, zato u Srbiji kasnili i sa poslednjom promenom starosne granice. Slična situacija je bila i sa takozvanim aktuarskim penalima, odnosno činjenicom da ko ranije prestane da radi ima manju penziju.

"Ovo svakako nisu popularne reforme, ali su neophodne da bi se izbegla kriza. Tako je i Nemačka, kao socijalno odgovorna država, uspela da održi granicu na 65 godina", zaključuje naš sagovornik.

Scroll to top